Проф. др СИМО БОЗАЛО: ПРИЛОГ НАУЧНОМ СКУПУ ''ЗАГОРСКА СРБИЈА'' - КАЛИНОВИК 2013.

svetisava | 02 Oktobar, 2013 07:20

ПРИЛОГ НАУЧНОМ СКУПУ

''ЗАГОРСКА СРБИЈА'' -КАЛИНОВИК 2013.

На позив писца и публицисте Петра Ашкрабе Загорског, мога земљака,са задовољством сам се прихватио да кажем и напишем свој приказ на његову тему „Загорска Србија“ са мјестом Калиновиком,смјештеном на ономе географском слову „и“ које повезује Босну и Херцеговину, на свим мапама-и топографским картама.

И поред моје жеље и настојања,чињеница и факата о Загорској Србији како је крстио Петар Ашкраба Загорски, далеко је то од моје непогрешивости овога мога приказа - реферата,односно како сам ја осмислиои и доживио Загорску Србију.Ова моја теза је значајна и са општег гледишта, више него што то изгледа на први поглед.Петар Ашкраба Загорски у овом најновијем времену привлачи нашу пажњу Загорске Србије, што раније није могла показати историја Срба и њени аутори.Срби својом истрајношћу и својим револуцијама су црпили вјеру у своју будућност тако да је наша историја од општег интереса и за друге народе.Немам намјеру да говорим о користи историје и колико она утиче на коликтивитет-народа и појединца, на њихов морални и материјални развитак и на њихово развијање и напредовање овоземаљског живота.

Поставља се питање да ли су умни људи из српског народа радили довољно и са успјехом у протеклим временима, на расвјетљавању и бољитку својега народа, као што то данас ради Петар Ашкраба Загорски.Од колике је историске важности његов рад и труд за будуће битисање свеколиког српског народа, је и чињеница да Загорски подсјећа, упозорава, подвлачи шта је српски народ одушевљавало, соколило у тренутцима,и периодима тешког и горког искушења радије подносио смрт на ломачи, него да жртвује своја увјерења,своју прађедовску вјеру,научну истину,свој образ и поштење.

Србе Загорске Србије соколила је и одржала поред њихова чврста карактера и помисао да се не би постидјели од свога потомства.Тако и у епској пјесми имамо...

„боље ти је изгубити главу,него своју огријешит душу..“

Загорска Србија, нажалост, није имала и још и данас нема своје праве, научно и критички написане своје историје, или бар прилога историји Срба.Захваљујући Србима у Загорској Србији њиховом упорном раду и осјећају за народну пјесму, он их је испјевавао, пјевао, живио и брижно преносио народна предања са кољена на кољено , које су на слављима и славама расељени Срби загорске Србије и њихови слијепи гуслари и пјесници говорили, пјевали у другим крајевима,просторима у које су досељавали и насељавали.Звуци гусала силно су одјекивали, одзвањали , мобилисали,храбрили дубоко се урезивали у срца, у душе им се записивала славна и тужна прошлост, поријекло, господарство, робовање ,српску моћ и славу,а у старим вјековима непрекидну и вјечну борбу са вјековним непријатељима.

Тек са почетка 19.вијека појављују се неки научници,а ево и данас Петар Ашкраба Загорски,који се трудише и труде да расвијетле поједине периоде и предјеле кроз вјекове Срба и њиховог живота и опстанка до данашњих дана.

Загорски је у својим књигама с великом пажњом, исцрпним и дуготрајним радом,својим бљештавим, бистрим урођеним умом,прикупио проучио,доказао многе особености Загорске Србије(Калиновачког загорја)-српског народа, његове мане и врлине, његово расијање и насељавање, његове храбрости и особености, што је од велике важности за српски народ и његову историју.Загорски је имао прилику да изучи, изврши увид у још непознате архивске списе и многе приватне историјске изворе.

У прилог тези Петра Ашкрабе Загорског стоји научно доказана тврдња-теза америчког доктора наука руског поријекла, професора биологије Анатолија Алексијевића Кљосова који каже „Више од 60 одсто народа с простора данашнје Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Данске, сјеверног дијела Њемачке, јужног дијела Скандинавског полуострва и дијела простора Велике Британије у себи има српски ген, који је стар 12000 година!

Носиоци П1А1, генетске ознаке за српски ген, на Балкану су живјели још преије неких 12000 година. Након више од 200 поколјеља, они одатле излазе у источноевропску равницу, гдје се прије 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца рода П1А1. Осим два народа у Европи, сви други имају више од 40 одсто српског или прасрпског гена и њихов генетски материјал је пет до осам хињада година млађи – наводи овај оснивач Руске академије ДНК и предсједник научне консултативне управе Међународног генеалошког бироа у свом научном раду.

Кљосов је проучавао мутације дао закључак да сви Словени потичу с Балкана.Старост генетског примјерка П1А1 код највиших индиских касти потиче од прије неких 3.850 година, што се поклапа с периодом доласка Аријеваца на те просторе- навео је он и успоставио закључак да су Аријевци заправо Словени који су с подручја Србије, Балкана, стигли до Индије.Кљусов се у свом научном раду осврће и на историографију Русије, гдје каже да су потомци библијског Јафета, син Нојевог, дошли из доњег тока Дунава.Населили су данашњу територију Србије, а одатле се преселили на сјевер.Ова теза је, каже, поткријепљена и у руским уђбеницима из историје, у којима пише да су они дошли „с оне стране Карпата“, што је за њих управо Балкан“...

У својим књигама у којима Загорски детаљно пише и разлаже о загорској Србији, прави је драгуљ и допринос историји српског народа.Он истиче вриједност српске цркве и њен значај на просторима Загорске Србије, као што су прастари обичаји и органска цјелина Срба.

Надам се да његово дјело, несумњиво заслужује признање научних кругова.Његова снага налази се у самом дјелу Загорског, нарочито при оцјени етничког, културолошког-социјалног значаја.

Ако неко и помисли и увиди грешку у раду Петра Ашкрабе Загорског, морам да га потсјетим на ону библиску „ко је од вас без грјеха ,нека се први каменом баци...“!

Ако студиозно посматрамо и размишљамо о Загорској Србији, Петра Ашкрабе Загорског, примијетићемо, нажалост, да писац негдје престаје бити објективан, он не критикује наше мане, већ само вреднује интересе што су проистекли српском народу.

Он истиче и критикује грешну политику од давних времена Срба, до данас, која је одређивала, разједињавала најрођенију браћу и од браће градила крвне непријатеље. У то старо доба ова политика је упропастила Србе на овим просторима, а помагала освајачима да се осиле и на развалинама српске постојбине направи мухамедовску и католичанску државу.

Загорски врло добро зна, да српски народ у пркоси свима уговорима, ( Бриселском), и договорима, његује,чува и с божијом помоћи очуваће и оствариће јединство српског народа и цјелину српских земаља на својим Балканским просторима.

Зна Загорски и преноси читаоцу и слушаоцу да је ово историјом и вјековном мученичком патњом освећено право српског народа.Зна он да Србин зна, да је у срцу сваког поштеног Србина урезано увјерење и уздање ова народна светиња.Српски народ вјерује да ће доћи вријеме када ће српски народ стати поново раме уз раме са европским народима.

Ова моја искреност према Петру Ашкраби Загорском је доказ колико сам му по мјесту рођења искрено и пријатељски одан и да његове врлине,способности, високо цијеним и поштујем.

Са написаним дјелима и оним које пише Загорски ,сретан сам што је, у овом нашем времену, васкрснула Калиновачка Загорска Србија.

Морам рећи да сам таквог увјерења, заснованог на историјским фактима, предањима, књигама и записима, српских писаца, теорија привидног мртвила Загорске Србије не може се историјски оправдати „нешто предузима, ради, чему равног не може показати историја свијета,који својом снагом, без туђе помоћи, лишен готово свих средстава, сам собом устаје из мртвих и нов живот даје, који дакле постоји, ствара државу, која одговара културним захтјевима-такав народ није могао лежати вјековима у „мртвилу“ , у њему није могла изумријети животна снага“.Загорска Србија је живјела и одољела големом притиску времена и варварских освајача.

Има небројених историјских чињеница, које свједоче о животу српског народа на просторима Загорске Србије са средишњим мјестом Калиновиком.

Та свједочанства можемо наћи и из њих тумачити у Историји српског народа у јуначкој Црној Гори, Историји Српских ускока у Јадранском приморју, Историји српских исељеника, Историји свијета(свете Римске империје), то свједочи Вјековна борба српских хајдука.

На крају све то зна Петар Ашкраба Загорски, знају и они лажни апостоли у „свету римске пропаганде“ који су оружјем и силом наметали католичанство, српским Краишницима и осталим Србима.

На крају хвала Петру Ашкраби загорском на огромном труду и на позиву да присуствујем научном скупу „Загорска Србија“ у Калиновику, маја,2013.године.

НА ЗАГОРЈУ У КАЛИНОВИКУ ,господње, 2013.

ПС[1]: ЉЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА (XII .v.), ПОЗНАТ КАО Барски Родослов, је један од најстаријих писаних извора и сачуван је у свом латинском преводу из 16.вијека, то је вјероватно дјело Барског Попа од 1172. До 1196.Између осталог стоји „ Србија, пак, која се зове и Загорје, подијелило се на двије покрајине, од које је једна од велике ријеке Дрине простире према западу до планине „Пина“ њу назива и Босном, а друга обухвата простор од речене ријеке Дрине према истоку до „Лупиа“ и Скадарског језера ,њу назива Рашком...“Значи , Љетопис Попа Дукљанина Босну и Рашку назива заједничким именом Србија- Загорје (Загорска Србија) што показује јединствен Спски национални простор.

Проф. др СИМО БОЗАЛО

[1]Босну и Рашку назива заједничким именом Србија- Загорје (Загорска Србија) што показује јединствен Спски национални простор.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Oktobar 2013					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Najnovije...

Kategorije

Sindikat

СВЕТИ САВА