„Срби, мој народ, Христови су а не папини.“ - Свети Сава
Удружење се бави информативном, истраживачком, културном, издавачком и хуманитарном дјелатношћу. Има велики број чланова, који нећемо јавно саопштавати, јер смо били и остали ванстраначка организација, која је непоткупљив свједок борбе ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛАЖИ.
Adresa: Romanijska bb, 71420 Pale, Web adresa www.svsava.blog.rs, e-mail: svetisavapale@gmail.com i svsava@teol.net Telefoni: +387 57 226-538, +387 65 934-221 i +387 65 543-983
Жиро рачуни: Развојна банка, а.д. Експозитура Пале 5620120000282468 (у домаћој валути) и 508-11784577 (девизни)
SRPSKI GENI STARI 12.000 GODINA
svetisava | 28 Septembar, 2013 23:07
Зашто се крије да су српски гени стари 12.000 година?
Уместо да се суоче са открићима др Кљосова, професора са Харварда, и да их, ако имају научне аргумент демантују или прихвате, српски историчари ћуте игноришући она научна открића која се не уклапају у интересе страних ментора.
Негде између 1113. и 1118. године, у руском манастиру Видубицкиј настао је из више различитих извора летопис ,,Повест минулих лета”. Аутором је дуго сматран монах Нестор, по коме је ова хроника и добила своје друго име. ,,Несторова хроника” почиње са:
Ево повести минулих лета: Откуд је пошла Руска земља, Ко у Кијеву поче први да кнезује и Откад је постала Руска земља
Одмах после тога, аутор даје историју руског народа од библијског Јафета, сина Нојевог, до његових дана. На једном месту, међутим, аутор пише како су се Јафетови потомци населили прво у доњем току Дунава, данашњој Србији, да би затим неки од њих отишли на север.
Руска историографија је ове податке одувек узимала за озбиљно, па се у руским школама учило како су они дошли “са оне стране Карпата”. За њих су “оне стране Карпата” овај део где данас живе Срби, који су, у ери љубави са Совјетима, ову лекцију из историје дословно преписали и пренели у своје уџбенике. За Србе, међутим, Несторове “са оне стране Карпата” треба да гласе “са ове стране Карпата”. Тај део овде никада није схваћен.
У међувремену се појавила једна млада наука – генетика. Она истражује порекло појединаца, а самим тим може да истражује и порекло целих народа. Како је то једноставније и јефтиније, за узорак се узима мушки Y хромозом и преко њега се утврђује порекло мушких предака.
Одређени ген се, наиме, преноси искључиво са оца на сина и то скоро без икаквих измена. Ово “скоро без измена” значи да до мутација, ипак, долази, али полако. Прве се статистички појављују после 40 година, односно после две генерације, али су занемарљиве. Оне нешто значајније настају после просечно – 450 година. Та промена научницима показује старост једног од маркера (делова гена који мутира), јер што је више регистрованих промена, то је већа и временска раздаљина од првог заједничког претка (оног од кога су потекли сви испитани потомци).
Срби Аријевци
У динарским пределима бивше Југославије примећена је велика учесталост гена који је, због свог налазишта, међу лаицима понео име “илирски”. Стручњаци су му, међутим, дали доста сувопаран назив И2а2-динарик (ово се зове хапло група, скраћено хпг). На основу овог лаичког назива (“Илирски ген”), муфтија Зукорлић се залетео и почео да тврди како су Босанци наследници Илира, јер је на њиховом подручју ова хпг најзаступљенија.
После тога се открило да је исти тај И2а2 у истој мери заступљен и у Украјини. Нордвејд, највећи данашњи стручњак за хпг И2а2 утврдио је, на основу постојећих мутација, да је украјински рођак старији од овог нашег. По њему се првиносилац И2а2 на ове просторе доселио пре отприлике 2.600 година. Значи: ништа од Илира који би носили ову хапло групу.
Доктор наука Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа и профессор биологије на Харвардском универзитету. Највећи је живи стручњак за хпг Р1а1 која је типична за све Словене. Ова хапло група је у већој или мањој мери заступљена међу свим словенским народима, али у значајној мери и међу највишим кастама у Индији.
На основу постојећих мутација, које је веома студиозно проучавао, Кљосов је дошао до закључка да сви Словени потичу са Балкана. И то не било где са Балкана, већ из данашње Србије и Босне. Старост наших примерака Р1а1 је – 12.000 година. Од тада смо, значи, ми на овим просторима.
Старост примерака Р1а1 код највиших индијских каста је далеко млађа – негдеоко 3.850 година, што одговара времену доласка аријеваца на те просторе. Кљосов даље закључује да су Аријевци, у ствари, Словени који су са подручја Србије стигли до Индије.
Користећи најновија научна сазнања из генетике, професор Кљосов закључује да су се пре око 4.800 година Праевропљани из Подунавља поделили. Они који су пошли на исток постали су касније Словени, они који су кренули на запад постали су говорници такозваног Кентум језика, некада заједничког индоевропског говорног подручја.
Овај метод је омогућио да се убедљиво покаже како нису “индоевропски језици” првобитни, већ прасловенски, аријевски, тврди Кљосов, и наставља у истом стилу:
“Индоевропски језици” – тај еуфемизам је својевремено настао услед несхватања шта то повезује санскрит и његове варијанте, с једне стране, и европске језике, с друге. Сада је то постало сасвим јасно. Аријевски језици представљају основ и европских језика, и санскрита, и “индоевропских” иранских језика. На Дњепру, Дону и реци Урал нису живели “народи који су говорили на иранским језицима”. Словени су тамо живели, прасловени, аријевци, и то је био њихов језик. То су они свој језик донели у Индију, Иран, Авганистан”.
Винчанци први
Ако је Р1а1 основна словенска хаплог рупа, заочекивати је да су пра словени имали исту ту хаплог рупу. А ако су прасловени постојали пре 10.000 година, дакле далеко пре него што су настали индоевропски језици, како сматра данашња наука, онда значи да су се ови језици развили из словенског прајезика, сматра Кљосов. Овај његов став наизглед је у колизији са досадашњим теоријама, које је прва поставила Марија Гимбуташ уводећи категорију Староевропљана које су покорили Индоевропљани. У суштини, Марија Гимбуташ је говорила о носиоцима курган културе, а тек су каснији историчари ове “Курганце” заменили Индоевропљанима конфронтирајући их са Староевропљанима.
Ако се прихвати могућност да су и једни и други имали исто културолошко порекло и сличан језик, али два различита облика друштвеног организовања настала специфичним потребама у различитим окружењима, види се да Кљосов не демантује Марију Гимбуташ, већ је допуњује.
Кљосовљева сазнања имају упориште и у радовима једног од највећих лингвиста прошлог века, Светислава Билбије, који је користећи своја познавања различитих словенских језика успео да преведе Златне плочице из Пирга писане на етрурском језику. До тада се сматрало да етрурски не спада у индоевропске језике, већ да је остатак староевропског.
Истовремено је Билбија доказао да су Етрурци користили слова први пут употребљена у Винчанској култури. Професор др Радивоје Пешић је био први који је тврдио да је писменост настала на просторима Србије много пре сумерског алфабета и да су симболи пронађени на месту неолитских насеља из Винчанске културе у ствари прва слова која су људи у Постпотопној историји користили.
Овим доказима комплетна светска историја пада у воду. Срби, по томе, не само што се нису доселили у VII веку на ове просторе, него су, шта више, преци оних истих аријеваца у чије је име Хитлер убијао милионе Словена. Доктор Пешић, који је тврдио да је целокупна светска култура не само потекла из Винче, већ да ју је по свету раширио исти народ који овде и дан-данас живи, овим постхумно добија чврсту научну потпору.
Исто као и код открића професора Пешића, који је своју научну каријеру морао да настави у иностранству, на универзитету у Падови који је најмеродавнији за истраживање Етрураца, јер је у тадашњој Југославији био прогањан од владајуће квази-научне елите, тако се у домаћој јавности не придаје никакав значај ни последњим радовима др Кљосова. Открића и једног и другог овде се гурају под тепих, јер се не уклапају у слику историје оних који преко сумњивих донација финансирају рад чланова САНУ.
После 200 поколења
По Кљосовљевим закључцима носиоци Р1а1 на Балкану су живели још пре неких 12.000 година. После нешто више од две стотине поколења они одатле избијају на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца рода Р1а1.
Пола миленијума касније ови прасловени стижу до јужног Урала, а 400 година касније крећу на Индију, где данас живи око 100 милиона њихових потомака. Једна група тих балканских Прасловена упутила се на Блиски исток, где се такође и данас налазе носиоци хпг Р1а1. Старост њихових гена Кљосов датира на 4.000 година.
VRDNIK - Čuveni mural „Kosovski boj“ dimenzija 5 puta 2,5 metara, koji je davne 1964. godine naslikao akademski slikar Voja Stamenić, na zidu jedne učionice u Osnovnoj školi „Milica Stojadinović Srpkinja“, pregletovan je i prekrečen u leto 2007. godine, po naredbi tadašnje direktorke škole Alenke Oreščanin, protiv koje je bila podignuta optužnica. Sudski proces je obustavljen jer je zastareo, a jedina nada jeste da će se pojaviti restaurator koji će ga ipak vratiti u život.
Slikar Stamenić, koji je šezdesetih godina radio kao nastavnik likovnog u ovoj školi u Vrdniku, želeo je da taj mural bude sećanje na mural „Kosovski boj“ koji je nestao u izgorelom manastiru Vrdnik 1776. godine. Stamenić 1965. godine odlazi u Ameriku, a samo osam godina kasnije, njegov mural na školskom zidu, rađen tada zemljanim bojama, prekrečen je.
PREKINUTO ZBOG ZASTARELOSTISUDSKI proces protiv Alenke Oreščanin je prekinut jer je zastareo. Predmet je promenio dvoje sudija u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, a Dragana Barbatesković, sudija, kaže: - Taj sudski predmet sam dobila pred samu njegovu zastarelost. Nikad nije utvrđena vrednost oštećenog predmeta, što je trebalo da bude u optužnici. Predugo je trajala istraga i podizanje optužnice - kaže Barbatesković, sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.
- Kao jedan od razloga direktorka je navela da je on plašio decu, jer je prikazano puno krvi. Nažalost, nikada nije bio zaveden kod Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali su oni znali za njega - kaže Cveja Erkman, koji je tada bio predsednik Školskog odbora.
Zaposleni u školi te jeseni bili su zaprepašćeni onim što je urađeno sa muralom. Zbog pobune među nastavnicima i Vrdničanima, direktorka je smenjena, a protiv nje je podneta krivična prijava. U školi i dalje veruju da će se „Kosovski boj“ vratiti na školski zid.
- Obnova je moguća, ali da bi se delo pokojnog Stamenića spaslo, morali bi biti angažovani stručnjaci - restauratori. Mi imamo žarku želju da on jednog dana osvane na zidu, ali sredstva za njegovu obnovu nemamo - ističe Goran Žugić, direktor ove škole.
Bivša direktorka, protiv koje je postupak obustavljen, u međuvremenu je unapređena u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, a danas je nastavnica u osnovnoj školi u Novom Sadu.
Već 1991. godine „Kosovski boj“ je ponovo „otkriven“, tadašnji nastavnik likovnog - slikar Konstantin Gušić radio je četiri puna meseca dok mural nije restauriran. Tako obnovljen „Kosovski boj“ je „živeo“ 16 godina i bio ponos kako učenika tako i Vrdničana, da bi 2007. godine tadašnja direktorka škole Oreščaninova angažovala molere i naredila da se mural pregletuje i prekreči.
Pored takvih Srbija nestaje, Treba naci nacina da se ona izbaci iz skolstva ne samo stoje naredila da se okreci taj znameniti rad vec I zato sto takva osoba nebi trebalo da radi u skolstvu.
Trekbekovi (0)
Komentari: 3
Pošaljite komentar