ПРОМОЦИЈЕ НОВИХ ИЗДАЊА

svetisava | 11 Februar, 2011 07:27

ПРОМОЦИЈЕ НОВИХ ИЗДАЊА

Књижевни фонд Удружења за Информативно-културну дјелатност ''Свети Сава'' Источно Сарајево (Пале), ће дана 19. фебруара промовисати четири књиге и два часописа, што је иноваторство и освјежење у досадашњој пракси промовисања.

Пођимо редом:

1.Књига Мојсија Ђерковића ''ПАЛЕ И ПАЉАНИ 3'' је наставак опсежних етнолошких истраживања и записа о људима и обичајима, те условима под којим су живјели, опстојали у животу – од рађања до смрти...

2.Књига др. сци. Жарка Каришика Дурмитаре ''СРБИ, ОГЛДНИМО СЕ! ОПСТАТИ ИЛИ НЕСТАТИ'' је једна од најбољих етнолошко-психолошки студија које су се појавиле у посљедњих педесет година...

3.Књига Недељка Жугића ''ЈЕЗИКОМ ДУШЕ'' је роман врућих дијалога између Бисере и Наума, која нам враћа вјеру у љубав, а не правило у којем се данас живи, што би рекао Епископ Николај Велимировић ''да је љубав хладна, а мржња огњена...

4.Књига Недељка Зеленовића ''ЛАЖЉИВЦИ КОЈИ ГОВОРЕ ИСТИНУ'' је ауторски и издавачки подухват јер је то хроника издаваштва у Републици Српској, која изнутра, прије објављивања, приказује за издаваче вриједност књижевног дјела од 57 аутора поетских, прозних, афористичких и публицистичких жанрова.

5.Часопис ''ГЛАС ИСТОКА'' за књижевност, умјетност, културу и друштвени живот је, након два броја, одлично прихваћен од свих релевантних фактора, као освјежење и иновација, као витална матрица за зорне православне идеје, кохезиона сила која повезује Србе у три државе, али и у дијаспори...

6.Часопис ''ЗАМБАЛ'' је једини часопис који издаје једна мјесна заједница у Републици Српској, БиХ, а највјероватније и на Балкану, а настао је као плод сарадње етнолога Мојсија Ђерковића и мр Саве Живковића, дипл. инж. шумарства, који је опечатио љубав према свом крају овим часописом...

НАСТАВАК НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ СТУДИЈА

Мр Слободан Нинковић: Мишљење о студији “ПАЛЕ И ПАЉАНИ 3“

Рукопис „Пале и Паљани 3“ представља наставак и проширење научно истраживачких претходних студија о Палама и Паљанима. У рукопису су видљиве многе непознате и узбудљиве теме, недопричане приче и новооткривене истине. У студији је темељито обрађен и дорађен велики број нових тема са новим чињеницама те читаоцу предочен својеврстан временски времеплов и вјерно приказан опис људи, догађаја, од природних љепота Јахорине и Романије, до напуштених села и засеока, археолошких непотпуно истражених налазишта; пећина, привремених станишта („Склоништа орлова и хајдука“). Напросто се сударају одигравања и многа занимљива збивања и исповијести занимљивих у заборављених судионика догађаја (Данило Јаковљевић, Аћим Ђукић, те Јањићи, Клачари, љекари: Самоковлија, Грубор, Стилиновић, Старовић, Шошић, просвјетари-револуционари-свештеници (Ђорђе и Трифко Грабеж), политичари, мајстори (ковачи). Уводи нас у догађаје пред Други свјетски рат, расвјетљава многе истине о злочинима („Над Палама и птице проплачу“), (боравак краља Петра II на Палама), ратно и послератно вријеме од 1941-1945-те године и вријеме од 1945-1955-те године до данас.

Пластично зналачки повезао је живот и судбине становника овог поднебља од 16. вијека, од хајдука Старине Новака до данашњих дана. Кроз студију се провлачи мноштво нових и до сада необрађених тема и ликова. Доста простора заузима етно-политичко-економско-социјално и антропогеографско промишљање, колективизација, присилни откуп. У књизи видно мјесто заузима удбашко-брозовска страховлада, насилно пресељавање становништва ненаклоњеног новој власти, њихово страдање у тајним казаматима и мучилиштима (савремени Гулаг, Голи оток). Овај рукопис је својеврсна десетологија која представља дио ауторовог хроничарског опуса везаног за паљански простор („Пале и Паљани“, „Прерада дрвета у Палама“, „Необјашњиви Јевђевић“ (коауторски рад), „Подграб између Јахорине и Романије 1 и 2“, „Средње образовање у Палама (1948-1998)“. „Источни Стари град“, „Пале и Паљани2“. Те многобројни уџбеници, текстови о Палама и Паљанима објављени у дневним листовима на радио и телевизији. Рукопис је подијељен на 14 занимљивих наслова са око 258 поднаслова и 306 илустрација. Овом и осталим студијима је склопљен својеврстан мозаик паљанског поднебља. Видљива је намјера аутора да што је више могуће попуни празнине, истичући још неистражене податке о људима и крајевима. Читалац ће у овој студији бити упознат са правилним, на научним темељима постављеним природним феноменима. Без намјере аутора да било кога повриједи и одузме му право које му припада. Он сучељава исказе различитих судионика догађаја са архивском грађом. Без обзира што није рођени Паљанин Ђерковић је не штедећи вријеме, здравље и новац оставио у аманет још једно крупно истраживачко дјело као резултат велике љубави према Палама и паљанском човјеку. Описујући вјерно догађаје и збивања на цјелокупном паљанском простору, понирући у душу паљанског обичног горштака и његове мане и врлине, уједно је представио себе само истином и часним казивањем. Усудио се да скоро све каже што је лично ногостопом истражио корачајући старим турским џадама, од мјеста до мјеста, од куће до куће, од пећине до пећине, од извора до извора, као пчела слијећући на сваки цвијет, својим присуством забиљежио снимио и осјетио дух времена и људи. Претурајући годинама по архивама, ходећи од човјека до човјека, обилазећи напуштена села, старце и старице, ушао је у својеврсну трку са временом да би своје истраживање готово заокружио.

Све је у рукопису у неком кретању, од оних који нису међу живима, заслужних житеља до живих судионика догађаја. Описује природна богатства, крајолике... Пише о присилним сеобама њиховим страдањима, успонима и падовима, Титовим казаматима у новој Југославији. Он Пале и људе у њему види у својеврсној вјетрометини, људе који пркосе времену и неминовној судбини с људским патњама, посртањима и неправедним осудама, пише о достојанственим људима оличеним моралом и поштењем.

Ауторова индивидуална сазнања укомпонована су на право истинито мјесто, вјешто удешавајући збркана сјећања у ближој и даљој прошлости, расвјетљвајући садашњост и ближу прошлост чак и оне теме о којима се посебно не говори међу људима из страха од казни, као да су још присутни усташки и удбашки џелати. Рукопис намјењен житељима Пала осмишљава и освјетљава битисање, кријепи личне и друштвене недоумице.

Професионално, стручно и систематизовано, прича о обичном и неуком човјеку, о оним људима који су својим радом и ентузијазмом оставили видног трага на друштвени и политички живот и развој Пала, („Треће доба-нити живот, нити смрт“). Оживљава како далеку прошлост и описује опустјела напуштена имања, куће и покућишта у којима обитује покоји убоги старац и старица. („ Времеплов стогодишње Митре“).

Ова као и претходне студије о Палама и Паљанима садржи, поред сваштарија и мијешаних салата, одјељак о Универзитету у Источном сарајеву, списак прогнаних љекара из Сарајева (1992-1995), обимну литературу, различите изворе, сведоке, консултанте, сараднике, као и попис ауторових објављених бројних књига.

Потребно је одати захвалност аутору што је без странчког, националног и било којег другог предрасуђа обрадио тако опипљиве теме, на примјер страдања Раковчана и многа стратишта као и нови дио који се односи на мучитеље Голог отока – модерног гулага. Овај рукопис заврјеђује сваку пажњу, те је пожељно да се нађе у рукама читалачке публике.

Мр Слободан Нинковић

........

O АУТОРУ

Жарко Каришик (1943. г. Главатичево код Коњица, БиХ) вјероватно је најособенији Србин у XX вијеку. Први је, и то тек 150 година након штампања Његошеве Луче микрокозма, спознао и доказао да је Његош био просвјетљен; да је био достигао стање духа врло слично Исусовом, разумљиво, само индивидуално специфично, какав је случај са сваким просвјетљеником, уосталом као и са сваким човјеком, јер, како аутор рече, наш Створитељ ствара једино оригинале - копије никада.

Дурмитара - духовно име, што га Жарко током избјеглиштва (1993.-1999.) на обали Црног језера испод, како он говори божанственог Дурмитора, даде себи, искомбиновао је од имена Дурмитор и Тара - пише да нам је ‘‘Његош Лучом микрокозма, првим значајнијим и њему најдражим дјелом, оставио поруку да је оно ода просвјетљењу, а најумније српско-црногорске главе за вијек и по то не схватише, не дешифроваше. Луча значи свјетлост, а микрокосмос је појам који је Његош користио да њиме изрази човјекову суштину; оно што је у нама бозанском слично. Тако Луча микрокозма, преведено на савремени језик значи: свјетлост у човјеку илипросвјетљење’’.

Просвјетљењем које, након двадесетогодишњег систематичног и упораог рада, Жарко постиже, он спознаде да је Његош био просвјет-Ијен, а не само генијалан пјесник, и да нам је Лучом оставио идејни пројекат за реконструкцију нашег духовно недјелотворног храма.

Дурмитара своје животно дјело, које теоријски и методолошки поучава како постићи просвјетљење - у том смислу без премца у свијету - изгради на Његошевом идејном пројекту, Јунговој науци и хатха јоги, чиме се замјери свештеницима, али и одушеви многе читаоце своје књиге.

Књигом коју држите у рукама аутор показује Србима и Црногорцима да их свјетовни, па и црквени великодостојници, захваљујући њиховом ортаклуку у заједничкој активности - замлаћивања народа као мокром чарапом - држе у умном и духовном мраку, а то чине, и једни и други, због свог малигног егоизма и духовне засљепљености.

Утисак ми је да је ова књига ауторов духовни тестамент, намијењен Србима, Црногорцима и припадницима осталих нација бивше СФРЈ. Ова књига ће код неких, надам се многих, читалаца створити осјећај усхићености али и језе; језе сличаној какву осјети неискусан планинар када са врха окомите планинске литице погледа у дубоку провалију.

Аутор је такав осјећај језе искусио 1968. године (као идејни и као један од активних вођа студентских демонстрација у Сарајеву) надносећи се над провалију ондашњег титоистичког режима. У једном тексту (објављеном 1969. г. у листу Лица, због чега је пала Редакција) изразио је бојазан да ће тај режим када се буде стропоштавао у амбис за собом повући и народ, што се, на велику жалост, четврт вијека касније и догодило.

Зато не чуди што је Служба Државне Безбједности Жарка Каришика двадесетак година свакојако малтретирала, с надом да ће му сталним притиском успјети огадити чудесну склоност ка слободоумности. У том њеном, безуспјешном, настојању помоћ јој је пружио и, тада титоиста и полтрон Титовог режима, Војислав Сешељ, о чему у овој књизи постоји писмени доказ, а СДБ ће касније Војиславу Шешељу показати како онај, ко је с Ђаволом садио тикве, пролази када постане непослушан.

Можда ће понеки читалац када прочита ову књигу рећи: пукни земљо да пропаднем у тебе и тако побјегнем од стида, који ме спопада због тога што сам годинама допуштао неким школованим сподобама и акде-мицима, писцима, па и свештеницима, те политичарима, да ме заводе илузијама и лажима; да ме жедног преводе преко воде.

Такав нојевски инстинкт не би никоме био од помоћи.

Суочење, ма колико да ће то бити болно, са садржајима којима је српско-црногорско несвјесно вјековима нашкрабавано, по аутору ове књиге, једино може бити трајно љековито, ако нам је заиста стало да се као нације препорођимо и временом не будемо расточени.

Неки додатни подаци из ауторове биографије налазе се у овој књизи.

Аутор је био пофесор Универзитета у Сарајеву до 1992. године, а од тада је без запослења. Од 1968. до 1990. г. био је најпознатији дисидент у БиХ, којег је, поред осталих, за СДБ 1979. г. шпијунирао и Војислав Шешељ. Факсимил Шешељевог картона из СДБ налази се у књизи.

Остале ауторове књиге су:

- Инфлација и морал, ИКТП ‘‘Сарајево’’, Сарајево, 1990.,

- Морална зора руди над Дурмитором, четири издања, 1998-2004.,

- Наша јога и просвјетљење, два издања, 1999. и 2002. г.,

- Спознаја најдубље тајне и превазилажење духовне патње, два издања, 2001. и 2003.,

- Обрати се, душо изгубљена – отворено писмо Радовану Караџићу, два издања: 2000. и 2001. године.

КЊИГА О КЊИГАМА

или хроника издаваштва у Републици Српској

(Недељко Зеленовић: ''Пјесници су лажљивци који говоре истину'',

Књижевни фонд ''Свети Сава'' Источно Сарајево – Пале)

У недостатку часописа и новина који прате књижевну критику и књижевну периодику, ево једног првог ауторског и издавачког подухвата: књиге која је хроника издаваштва у Републици Српској, која изнутра, прије објављивања, приказује за издаваче вриједност књижевног дјела од 57 аутора поетских, прозних, афористичких и публицистичких жанрова.

Књижевна периодика у Републици Српској је замрла, а гдје нема ње нема ни књижевног живота.

У књижевним жанровима, што би се рекло језиком психологије, дошло је до нулте толеранције, када су у питању жанрови и естетске вриједности рукописа, јер без институционалног рецензирања, објављује се све свашта....

Отуда је ова Зеленовићева књига вриједна пажње, јер је њен крајњи циљ осликавање издавачке потребе и логике издавача да објави рукописе домаћих писаца, откривајући смисао и љепоте у у њима.

Зеленовић је, гледано на његову ужу испрофилисаност, као пјесник више књига и једног романа, увремењен до бескрајне употребљивости, као добар музичар, који ''посуђује тонске системе'' да би са својим инструментаријем сачинио музику за оперу, као што то чини Горан Бреговић.

Такав је и наслов ове у Републици Српској необичне књиге, али корисне за културну баштину и сваку библиотеку, па и писце јер се у њој валоризују њихове књиге. ''Пјесник је лажљивац који увијек говори истину'', писао је пророчки Жан Кокто, француски писац, сликар и режисер, који је прошао кроз све фазе модерне уметности - кубизам, дадаизам, надреализам...), а Зеленовић то узима за наслов ове хронике издаваштва, а најзаступљенији је Завод за уџбенике и наставна средства, који је био омиљени издавач писаца у Републици Српској, док је директор био Ранко Батинић.

Зеленовић је писао о књигама (двије или више) Владимира Настића, Милована Витезовића, Ранка Павловича, Недељка Жугића, Жељка Пржуља, Симе Кларића, Слободана Нагрдића и једној књизи Душана Зуровца, Недељка Кајиша, Љубише Лазића, Зорана Костића, Саше Кнежевића, Витомира Мартића, Стевана Р. Ствића, Слободана Јанковића, Мирослава Срдановића, Митра Миљановића, Ђуре Сврдлина, Душка Бабића, Милоша Ковачевића, Станише Тутњевића, Зорана Милошевића, Бранка Брђанина, Миливоја Бухе, Славише Милића, Јове Видаковића, Јована Михаила, Љиљане Вујић и Божидара Живковића Џигија.

Зеленовић је писао о већ познатим, афирмисаним писцима, онима који су оставили неизбрисив траг у српској књижевности, као што су Владимир Настић и Милован Витезовић, до оних који су на узлазној линији стваралаштва.

Књигу краси ауторов аналитичан суд, па чак и мудрословње, по оној народној пословици ''човјек има два уха а једна уста'', јер за издаваче даје врједноносну процјену и разложност објављивња. Отуда овај Зеленовићев труд треба наградити објављивањем књиге о књигама.

Овава књига је сигурно новина у издаваштву, а авангарда у издваштвом шаренилу. Уклапа се у иновције које смо увели у издаваштву на релацији аутор – библиотекарски фонд Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Пале, 30. јануара 2011. године Недељко Жугић

Knjiga književne kritike Nedeljka Zelenovića

I. Sarajevo02.02.2011 14:470

Književnik i novinar Nedeljko Zelenović objavio je knjigu "Pisci su lažljivci koji govore istinu", koja sadrži recenzije, eseje i prikaze 85 knjiga poezije, proze i publicistike srpskih autora.

Među autorima izabranih djela su Željko Pržulj, Ljiljana Vujić-Tomljanović, Goran Vračar, Milutin Savčić, Anđelko Anušić, Ružica Komar, Ranko Pavlović, Đorđo Sladoje, Branko Čučak, Radoslav Samardžija, Vladimir Nastić, te Milovan Vitezović, Nedeljko Žugić, Dušan Zurovac, Slobodan Nagradić, Branko Brđanin - Bajović.

"Mislim da je prava književna kritika u Republici Srpskoj, pa i na drugim srpskim prostorima, gotovo zamrla i ovo je jedna od rijetkih knjiga te vrste objavljena posljednjih godina", rekao je Zelenović Srni.

On je naveo da je nakon više od 200 urađenih recenzija, prikaza i eseja o knjigama, na nagovor izdavača Književne zajednice "Sveti Sava", izdvojio recenzije 85 knjiga koje su na njega ostavile najveći uticaj i sažeo ih u najnoviju publikaciju.

Zelenović je najavio skoru promociju ove knjige, kao i drugih izdanja Književne zajednice "Sveti Sava" objavljenih prošle godine, prije svega u opštinama Istočnog Sarajeva, a potom i šire.

Prosvjetni i kulturni radnik i novinar Nedeljko Zelenović godinama se bavi književnošću, književnom kritikom i publicistikom. Prozne, poetske i kritičke književne radove objavljivao je i objavljuje u književnim listovima i časopisima na srpskom govornom području.

Do sada je objavio 11 knjiga proze i poezije za djecu, za koje je nagrađivan u RS i Srbiji.

Trenutno obavlja dužnost predsjednika Podružnice sarajevsko-romanijsko-drinske pri Udruženju književnika Srpske.

Član je Udruženja književnika Srpske i Udruženja književnika Srbije.

Izvor: SRNA

...............