СВЕТИ САВА

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА ''ГЛАС ИСТОКА''

svetisava | 21 Decembar, 2010 08:40

Изашао је нови број часописа ''ГЛАС ИСТОКА''....

Прије него што наведемо садржај, рећи ћемо шта су читаоци и сарадници рекли о првом броју часописа:

ПИСМА ПОДРШКЕ ИЗЛАЖЕЊУ ЧАСОПИСА ''ГЛАС ИСТОКА''

Поштовани колега,

              У свеколиком сивилу и наплави штампаних комуникацијских медија, одавно нисам био пријатније изненађен, од када сам се срео са часописом ''Глас истока'', који, у својој авангардности није изгубио високе естетске домете.
             Почевши од саме синтагме и њеног, рекао бих, неминовног споја ''Глас истока'', све је у кохерентној нужности, од Епископа Николаја Велимировића који, каже да смо ми изнад Истока и Запада. У томе сте, успели, подигли сте се изнад туге Истока и трулог запада.
          Ви сте нашли централну висораван за Првославни Балкан, за Православну Европу, спајајући три раскомадане српске земље – у ''Гласу Истока''.

У Београду, јануара 2010 године
Проф. др. Марко Младеновић

Драги Недељко,

Добио сам ''ГЛАС ИСТОКА'', пажљиво га прегледао, подоста прочитао. Занимљив часопис. Тематски разуђен, окупља велик број сарадника. Надам се да ће у идућим бројевевима (а треба вјеровати да ће бити новца за наставак издавања) пјесници бити цјеловитије представљани, циклусима пјесама, у сваком броју по неколико аутора.

Искрен поздрав и уз најбоље жеље новом часопису,

Ранко Павловић

Драги Недељко,

             Добивши часопис "ГЛАС ИСТОКА" не могу а да ти се не захвалим и да похвалим све ово што си ти, као главни уредник са својим сарадницима, успио да "оживиш" на ових 200 страна. Редовно пратим часописе из Републике Српске, а добрим дијелом и из Србије, у којима и сама објављујем поезију.
           Поднаслов часописа (часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот) у правој мјери садржи своју оправданост.
            Радује ме што је тим редослиједом и остварен видокруг садржајности.
           На самом почетку, Епископ Николај Велимировић, уводи нас у свјетлост осталих прилога у часопису и истовремено нас упућује на духовност, као најбогатију страну човјека, у што се увјеравамо даљњим ишчитавањем часописа.
         Мишљења сам да би и будући часописи требали имати исти или сличан распоред садржаја, и да пјесникова ријеч мора да се нађе, као што је то сада, на почетку и на крају часописа. Јер, и они који нису физички са нама, у свакодневном су разговору са нашим унутрашњим бићем; чувајући њих од заборава, чувамо и сами себе.
        Вријеме у којем живимо не дозвољава нам да изгубимо мјеру људских вриједности, нити да је привремено одлажемо изван живота. Она мора бити стални пратилац наше свакодневнице у смислу поштовања, а не сажаљења.
         Зато, овај одличан интервју са великим пјесником, као што је Милан Ненадић, не може нас оставити равнодушним. А уз све то представљање и новије Ненадићеве поезије, приближава нам дане његовог богатог пјесничког живота.
         "Азбучник и вијенац вијенцу" Милице Ненезић Бакрач, релативно младе пјесникиње, ипак се оправдано нашао уз поштовано име Ненадићево, и одлично кореспондира уз остала пјесничка лица, која потом слиједе, од Ратка Ђогатовића па до Божидара Живковића.
           Послије пјесничких имена, сасвим су се очекивано нашла најзначајнија имена прозаиста. Свако од њих заслужује поштовање не само књижевне популације, него и свих оних који учествују у свијести времена у којем живимо и са којима ћемо и будућност надживјети. (Милован Данојлић, Дара Секулић, Ранко Павловић, Душан Зуровац, Сандра Станић, Далиборка Киш-Јузбаша, Радо Димитријевић, Жељко Пржуљ)...

"Човјеков освојени смисао Живота "Новице Телебака и "Еколоквијум" Миленка Стојичића, само су наставак многоврсности књижевних могућности", поезија која одолијева Шантићевом црву" и на другој страни оправдани Стојичићев страх да се не изгуби "њива еколошке књижевности" и забринутост за све што се може десити у блиској будућности, јер нису искључени "ратови са еколошким мотивима"...
          "ГЛАС ИСТОКА", је у свом првом броју дотакнуо и ликовну културу, са добрим текстовима ликовних критичара и историчара умјетности: Данке Дамјановић у изузетном представљању породице "ликовних феномена" које сам имала срећу лично упознати и неке од њих представити у Добоју, као и изложбу Оље Ивањицки чији је живот, дјело, пројекте... у овом часопису представио Радомир Јагодић Рашо, или Војислав Вујановић, претпостављајући иконе "српског крајпуташа" Славољуба Радовановића, а уз њега је лик Старине Новака "дописао" и приближио нам неко вријеме из 15. и 16. вијека такође Радомир Јагодић.
          У неком од сљедећих часописа за очекивати је да ће се наћи простора за позоришну, филмску или музичку културу и сагледати праве вриједности из тих области. С тим у вези надовезала бих се на семинарски рад Вање Ковачевић "Кич и шунд као појава масовне културе", са неколико значајних поднаслова: "Појам, значај, настанак, одговорност, искушење...кича", те "Кич и народна култура", "Шунд и дивља књижевност"...
            Овај рад треба схватити врло озбиљно, јер ово данас што се дешава на пољу културе је посљедица не тако давне прошлости, јер мјера за праве вриједности је, очито,изгубљена и материјални интерес је превагнуо "тас кича". Најопасније од свега тога је што тај вид културе највише пушта коријене "у младу популацију", захватајући и општу културу као свеукупан начин живљења.
            У часопису видно мјесто је заузео научни друштвени живот, гдје су се са својим радовима представила значајна имена из ових области као што су Марко Младеновић,некада окосница правног факултета у Београду,затим др М. Ракочевић, др З. Аврамовић, др С. Радишић, С. Шљука, Б. Драгаш...
          Ту је и Петар Ашкраба Загорски који се упустио у "Сизифов" посао, годинама истражујући стара српска презимена...
          Главни и одговорни уредник часописа, Недељко Жугић, са својим сарадницима, није пропустио да не овјековјечи и наше писце који су се овјенчали значајном наградом "Аврамов Штап" за 2008. години и тако представи блистави дио Херцеговине и др Радослава Милошевића, који је награђен за књигу поезије "Зелени десило", за велики књижевни учинак у ширењу хришћанских врлина свете земље Херцегове.
          Неизоставно име професора и предсједника Удружења књижевника, Николе Кољевића, нажалост,нашло се у овом часопису под насловом: "Само(убиство) Николе Кољевића". Пишући о животу и дјелу Кољевића, Жугић није штедио ријечи када је ријеч о мафији која је била пратећи дио ратног времене, са чијим ставовима није могло да се помири Кољевићево поштење. ''То потврђује старо правило да у рату прво страда истина, али и у посљератним приликама моћници изравњавају нишан и мушицу...,"како рече Жугић.
             У уводном дијелу часописа није се "случајно нашло" име Епископа Николаја Велимировића, као и на завршним његовим страницама имена уписана у историју наше књижевности: Душко Трифуновић, Ђуро Дамјановић,Бранко Чучак и Радослав Самарџија са порукама: "Памтите ме по пјесмама мојим", "Рука срца, рука пољупца", "У селу Смртићи, ту поред нас", "И док се збрајамо опет неко фали"...
            Наравно, ове редове писали су књижевници, ко ће коме, него свој своме...Стеван Тонтић, Недељко Жугић, Ранко Прерадовић и Недељко Зеленовић.
            Поштовано уредништво, изненађена добром концепцијом часописа, различитом од многих, пребољених болести много раније него што је истински оживио, имала сам потребу да вам се на овај начин обратим и захвалим,подупрта мојим унутрашњим задовољством док сам га ишчитавала желећи да вјечно траје у овом сложеном времену...Да и даље смјело крочите у срце догађаја књижевности, умјетности,науке и друштвеног живота!

С највећим поштовањем!

Јованка Стојчиновић

Поштовано уредништво,
Поштовани господине Жугићу...

            Знао сам да ти све иде од руке, јер ти се папири лијепе за прсте, али када сам добио и прелистао први број часописа ''Глас истока'', изненадио сам се колико је све у њему доведено у хармоничну везу. У њему се слова и ријечи воле, ништа им тамо не смета, чак ни празнина. И она говори сама за себе.
          Овакав часопис је потребан свеколиком српском националном корпусу, јер ће, како кажете, витална матрица спајања.
          Част ми је што сам један од аутора у њему!
         Тиме сам придодат чаролији Ваших умијећа да спајате оне које знају и желе да заблистају новим идејама, која нас воде у прогресивнију и сигурнију будућност.

Петар Ашкраба Загорски