СВЕТИ САВА

„Срби, мој народ, Христови су а не папини.“ - Свети Сава

Удружење се бави информативном, истраживачком, културном, издавачком и хуманитарном дјелатношћу. Има велики број чланова, који нећемо јавно саопштавати, јер смо били и остали ванстраначка организација, која је непоткупљив свједок борбе ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛАЖИ.
Adresa: Romanijska bb, 71420 Pale, Web adresa www.svsava.blog.rs, e-mail: svetisavapale@gmail.com i svsava@teol.net Telefoni: +387 57 226-538, +387 65 934-221 i +387 65 543-983
Жиро рачуни: Развојна банка, а.д. Експозитура Пале 5620120000282468 (у домаћој валути) и 508-11784577 (девизни)

САРАЈЕВО ЈЕ ЕТНИЧКИ ЧИСТ ГРАД

svetisava | 25 Decembar, 2013 07:35

Кустурица: Жртва сам фундаментализма у Босни

БАЊАЛУКА – Прослављени српски редитељ Емир Кустурица изјавио је да је он “жртва фундаментализма у Босни” и да је “етнички очишћен из Сарајева заједно са 150 до 100 хиљада Срба”.

Кустурица је за нову руску агенцију “Русију данас” рекао да је Сарајево етнички очишћено и да у њему данас 95 одсто становника чине муслимани.

У Сарајево, каже, отишао би без икакве емоције, јер је већина онога што је волео у том граду нестало у рату.

“Град чине људи – када изађете у ноћни живот у Москви, идете на места где проналазите људе, зато што маса није нешто што вас занима, а ова маса се променила – друштвено, верски, интелектуално и она 20 година гради систем вредности у који се ја не уклапам”, рекао је Кустурица.

Сви би, рекао је Кустурица, волели да живе у сређеном друштву, у коме можете да се састанете са пријатељем, попијете кафу са муслиманом, разговарате о теологији са православцем, или о Николи Тесли и осталим питањима.

“Колико год сам се борио за опстанак Југославије (живим данас у Републици Српској), сматрам да је време да свако покуша да живи сам, да одабере и користи своју дефиницију, попут питања самоодбране, зато што, ако делите место са неким ко говори међу католицима и православцима да ће муслиманска идеологија на крају победити – будућност те државе није гарантована”, навео је.

Кустурица напомиње да има и француско држављанство и да је веома привржен француској визији уметности.

Говорећи о ономе чиме се тренутно бави, Кустурица је напоменуо да завршава Андрићград, да гради фарму на граници Србије и РС / БиХ, на којој ће “остати и бринути се о кравама и овцама”, те да жели да заврши филм.

“Надам се да ће ми живот бити дуг и разноврстан и да, када дође тренутак умирања, нећу ни осетити да сам умро”, рекао је Кустурица, пренео је “Пресс РС”.

Он сматра да и догађаји у Украјини показују да су ЕУ и НАТО веома повезани и оцењује да су Бугарска и Румунија примљене у ЕУ пре Србије и Хрватске због стартешких разлога.

“Та вештачка творевина, коју данас зовемо НАТО, шири се. Као што су говорили у Првом светском рату – Дранг наћ Остен (Продор на исток)”, навео је. Он сматра да су крајњи циљ те војне алијансе – ресурси у Сибиру.

СРБСКИ ИЗРОД У СЛУЖБИ ПАПИСТА

svetisava | 25 Decembar, 2013 07:20

Папски изасланик у Нишу

Папски изасланик у Нишу

папа фрања

ИДЕ ЂАВО У ВИДУ ЧОВЈЕКА,
ДА ГА СРБСКИ “ПАТРИЈАРХ“ ДОЧЕКА
,
ДА У НИШУ СЛУЖЕ ПАПСКУ МИСУ
.

ћеле кула

 

ПОРЕД ЋЕЛЕ КУЛЕ, НА ЧЕГАРСКОМ ВИСУ,
ХУРШИД ПАША ТУ УЗИДА ГЛАВЕ
,
ВИТЕЗОВА ШТО ИХ СРБИ СЛАВЕ
,
ЈЕР ДАДОШЕ ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ
,
СВЕТЕ ВЈЕРЕ И СРБСКОМЕ РОДУ
.

 

патријарх на миси

 

А САДА ЋЕ БОЖЕ НАМ ОПРОСТИ,
ЈЕРЕТИЦИ ДА ИМ ГАЗЕ КОСТИ
!
САД КОД СРБА
, НАСТА НОВО ДОБА,
БИТ“  ИЗДАЈНИК ВЕЛИКА ЈЕ МОДА
!
МАРАТОНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ТРАЈЕ
,
КО ЋЕ У СРБИЈИ ВИШЕ ДА ИЗДАЈЕ
!

 

20749

 

СРБСКИ ИЗРОД У СЛУЖБИ ПАПИСТА,
У СРБИЈИ ПРОДАДОШЕ ХРИСТА
,
СВЕТОГ САВУ И СВЕТЕ ОСТАЛЕ
,

 

licemeri

А СТЕПИНЦА ДРЖЕ ИЗНАД ГЛАВЕ!
ЗАТО НА НАС ТЕШКА МУКА ИДЕ
,
АЛ СЛИЈЕПЦИ НИКАКО ДА ВИДЕ
!
АЛ КАД ВИДЕ СВЕ ЋЕ КАСНО БИТИ
,
ЈЕР ЋЕ ЗАДЊА ТРУБА ЗАТРУБИТИ
!

Гуслар и песник Богдан Мијушковић

ВАТИКАН И УСТАШТВО

svetisava | 25 Decembar, 2013 07:08

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”

  •  Хрвати су у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

pavelic i casne sestre

“Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”- Наполеон Бонапарта…….

Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Union Postal Universelle), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи  писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго. Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XIII, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

ХРВАТИ СУ ВАТИКАНСКИ ЗОМБИЈИ

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је  употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над  Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ:

“Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

Извор(the Balkans Chronicles)  / http://srpskaistorija.wordpress.com/

Биљана Кнежевич: ЖАЛБА ЗБОГ НЕРЕГУЛАРНОГ УКИДАЊА ЕМИСИЈЕ ПРЕСИНГ

svetisava | 18 Decembar, 2013 11:36

            

 ЈП РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

                   ПРОГРАМСКИ САВЈЕТ
                    н/р свим члановима Савјета

ЖАЛБА
ЗБОГ НЕРЕГУЛАРНОГ
УКИДАЊА ЕМИСИЈЕ ПРЕСИНГ


       Поштовани чланови Програмског савјета,


    Писменим путем желим да Вас упознам са чињеницом да је емисија “Пресинг” ТВ Републике Српске, након  више од седам година емитовања, укинута од стране менаџмента РТРС-а без образложења и конкретног објашњења.
     У четвртак, 14. новембра 2013. године,  припремала сам нову тему за емисију „Пресинг“ и већ почела да комуницирам са потенцијалним гостима. Како бих испоштовала програмска правила, као сваки професионални уредник, назвала сам нову  главну уредницу  Информативног програма,  Дубравку Гајић, како бих се консултовала око теме и обавјестила је о садржају емисије.Тада сазнајем,  усменим путем  од  Дубравке Гајић,  да  „Пресинг“  више неће бити емитована, односно да цитирам: “Рајко је рек'о да укида емисију”.
     Искрено говорећи, мени је такав сценарио био познат данима прије него што ми је саопштен, јер сам из више извора добијала информације шта ми се припрема.
     На такав исход ме упозорио и колега Игор Пожгај, који ми је рекао да му је током првог састанка Рајко Радовановић, в.д генералног директора, саопштио да укида емисије „ОдговорНо1“  и  „Пресинг “, јер нас не воле поједини партијаши. Да ће емисија Пресинг, након укидања емисије  „ОдговорНо1“,  бити  друга на листи укидања постало ми је потпуно јасно након првог и јединог састанка са г. Радовановићем.
    Датума,  31.10.2013. године,  на једином састанку са г. Радовановићем, којем  су присуствовали и Дијана Врховац, директорица Дирекције РТРС-а  и Драшко Игњатић, директор програма Телевизије РС,   ја нисам добила нити један професионални одговор на питање : „Зашто желите да укинете ПРЕСИНГ“?!
Тада ми је г. Радовановић рекао да би се ја “ изненадила колико ме битних људи на функцијама у РС не воли” и како има велике притиске да  ПРЕСИНГ буде укинут!
Дан након неформалног разговора са Дубравком Гајић, 15. новембра 2013. затражила сам писмено образложење и разлоге укидања емисије “Пресинг” која је, као и у досадашњим програмским схемама РТРС-а, емитована понедјељком у 21 час.
Такође, тражила сам савјет како и на који начин треба јавности Репубике Српске образложити напрасно укидање емисије, али ништа од траженог до данас нисам добила.
 Програмски савјет РТРС-а изабрала је Народна скупштина РС као савјетодавни орган Управног одбора Јавног медијског сервиса Републике Српске. Као чланови Програмског савјета Ви сте подржали програмске планове рада, које је усвојио УО РТРС-а, као и програмске схеме наше телевизије.
Молим Вас да ми одговорите да ли сте, као Програмски савјет РТРС-а,  били упознати и да ли сте били сагласни са одлукама менаџмента о укидању емисија “Пресинг”, “ОдговорНо1”, “Арт машина” и других .
Наравно, мене прије свега интересује одговор Програмског савјета из којих разлога је дошло до укидања емисије ПРЕСИНГ,  која је годинама била бренд РТРС-а и чији рејтинзи су само доприносили значају и високој гледаности нашег програма.
Подсјећам Вас да се емисија Пресинг на програму РТРС емитује од 16. априла 2007. године.
До сада је емитовано преко 300 емисија са више од 1200 гостију, међу којима су и врло цијењени и утицајни саговорници из цијелог региона. Такође, у емисији су, годинама уназад (што је лако провјерити), равноправно били заступљени представници и власти и опозиције, чиме се потпуно негира прича о постојању тзв. Црних листа.
Пресинг је годинама у врху гледаности програмских садржаја РТРС-а, чак и када су рејтинзи падали ова емисија је имала боље и више рејтинге од многих седмичних емисија у нашем, али и програмима других телевизија.
Такође, општи утисак јавности увијек је ишао у корист емисије Пресинг, што Вам је, сигурна сам, добро познато.
Због свега наведеног до данас ми није јасно да ли је „Пресинг“ са екрана ТВ РС “скинут” због лоше концепције емисије или анимозитета новог менаџмента према мени као уреднику и водитељу.
Судећи према сурогату под називом “Акутелности” који је убачен у термину емитовања “Пресинга” у питању су оба разлога. Нажалост, они који су одлучивали о томе очито су направили кардиналну грешку, јер рејтинзи нове емисије су на недопустиво ниском нивоу, а утицај у јавности занемарљиво мали.
О тој емисији се не прича ни у новинарским круговима, ни у самој Радио телевизији РС.
Желим да напоменем  и ово,  колико сам озбиљно и одговорно приступала свом послу најбоље говори податак да никада нисам угрозила нити један термин емитовања „Пресинга“,  чак и када сам имала тешке животне ситуације и смртне случајеве у породици.
Пресинг сам уређивала и водила сваког понедјељка без обзира и на ситуације у којима ми је здравствено стање било озбиљно угрожено.
Како је емисија укинута на начин на који је укинута, а како је укидању предходио тежак период притисака од стране новог  руководства, била сам приморана  да затражим љекарску помоћ.
Надам се да ће Програмски савјет стручно, одговорно и непристрасно анализирати насталу ситуацију и препоручити Управном одбору РТРС-а враћање емисије “Пресинг” у програмску схему ТВ РС.
У супротном и сами ћете постати  актери и  са пуном одговорношћу  учествовати у  урушавању Јавног сервиса РС и гушење слободе медија.


У Бањалуци,15.12.2013. године
                                                                                Биљана Кнежевић,
                                                                    уредница емисије Пресинг


 

11.12.2013.

Novo otvoreno pismo zaposlenih na RTRS-u


                         Progon se nastavlja a kolege ćute

Na adresu Novog Fronta stiglo je novo otvoreno pismo zaposlenih na RTRS-u, koje vam u cjelosti prenosimo:


NF Novosti
Poštovane kolege obraćamo se vama jer jedini imate hrabrosti da pišete o progonu novinara i ostalih zaposlenih na Javnom servisu RS koje se nastavlja, a mediji u Republici Srpskoj o tom stravičnom pogromu svojih kolega solidarno ne smiju da objave ni jednu riječ.Nakon ukidanja emisije OdgovorNo1 i Presinga nastavljene su smjene urednika, ali i svih drugih šefova sektora na Javnom servisu RS. Novi v.d. direktor Rajko Radovanović, kako je i obećao na prvom i do sada jedinom sastanku sa urednicima, odlučan ne da počisti sve što je zatekao na RTRS-u. - Neću da radim sa ljudima svog prethodnika, jedino je obrazloženje za pogrom koji Radovanović provodi na RTRS-u. Ljudi uplašeni za egzistenciju su zanijemili, u RTRS niko ni s kim ne priča, jer se svi plaše odmazde.  Krug ćutnje i straha je
svakim danom sve veći, a ni Sindikat RTRS ne smije da se suprotstavi. Mediji, kojima je RTRS proteklih godina bila omiljena tema, ne pišu o tome ni slova iako ova dva mjeseca imaju materijala više nego što ga je bilo proteklih 20 godina. Ova ćutnja medija navodi na zaključak da su sve ranije tekstove o RTRS naručivali upravo oni koji su stajali iza dovođenja Radovanovića, partijskog funkcionera gradskog odbora SNSD-a na čelo Javnog servisa RS.  
            Udarne pesnice terora novog menadžmenta RTRS su novopostavljeni direktor Programa TV RS Draško Ignjatić i šefica IPP Dubravka Gajić. Posebno smo šokirani izjavom v.d. direktora o postojanju "crnih listi" na RTRS-u proteklih godina i očekujemo da saopšti imena ljudi koji su pravili te liste i imena onih koji su ih nama isporučivali. Budući da je upravo Draško Ignjatić bio urednik IPP proteklih osam godina, logično je da je on  bio taj koji je raspolagao crnim listama i davao naredjenja. Zato od Draška Ignjatića tražimo da javnosti kaže kako je uređivao Informativni program u svom dugogodišnjem mandatu. Isto očekujemo i od Dubravke Gajić koja je nekoliko godina bila šef deska RTRS-a, a potom koordinator dopisničke mreže. Laž je da je bilo ko osim nas, zaposlenih na RTRS uređivao program telefonom, ali to je očito i bila naša najveća greška. Isto kao što je istina da je dolaskom Radovanovića počela ova praksa.Novopostavljene urednike Dnevnika iz dana u dan na raport pozivaju medijski savjetnici iz raznih Kabineta. Zanimljivo je da je RTRS prije neki dan na svom portalu objavila pismo vlasnika TV BN predsjedniku RS Miloradu Dodiku. Nemamo ništa protiv vlasnika BN-a, ali i on kao i mi znamo da je neuobičajeno da mediji objavljuju pisma i saopštenja drugih medijskih kuća koja se njih ne tiču. Objavljivanje ovog pisma valjda je trebalo da pokaže da je Radovanović ukinuo "crne liste" koje je sam izmislio.


                  Ali da se vratimo teroru na RTRS-u. Svi stari urednici Dnevnika su smijenjeni i rastjerani, a za urednike postavljeni su mladi novinari Jasenko Todorović Momčilo Ostojić i Branimir Đuričić. Nada Arlov je prva "počišćena" i prebačena na Radio RS. Svima su plate prepolovljene.  Marijana Đurđević smijenjena je sa mjesta urednika i vodi samo jedan  Dnevnik sedmično, ali uskoro bi mogla da ostane bez ičega, jer nju posebno Radovanović optužuje da dobre odnose sa bivšim menadžmentom, što je notorna laž jer je Marijana svoj posao radila samostalno i prefesionalno od kada se njim bavi. Do kraja godine u Informativni program biće ubačena djeca, honorarni saradnici, koji na RTRS rade tek dva mjeseca. Radovanovićeva prva saradnica Dijana Vrhovac, koja je bila njegov portparol na banjalučkom gradskom bezenu, na RTRS provodi teror. Danijel Dakić skinut sa mjesta voditelja Jutarnjeg programa jer nije htio da obrije bradu kako je to zahtjevala Dijana Vrhovac. Prebačen u sektor promocije programa. Brijanje brade je odbio i Anđelko Jandrić, voditelj Srpske danas i Vijesti što ga je koštalo radnog mjesta. Nakon što je skinut sa emisije "7 u 1", Srđan Radanović vraćen je na ekran u liku voditelja Jutarnjeg programa tek nakon što je obrijao bradu i ošišao se. U RTRS se provodi čistka u svim sektorima od dopisništava, preko tehničkih službi, realizacije do lektora.  Sa mjesta šefa realizatora smijenjena je Suzana Lazić, a imenovan Mišo Kočić. Na mjesto glavnog producenta Radovana Bojata, koji je otišao u penziju ali je kao jedan od najiskusnijih nudio honorarnu saradnju, postavljen je Aleksandar Ševa. Ševa je radnije radio kao montažer, a potom godinama u Sektoru promocije programa i ovaj posao za njega je prevelik zalogaj. Najzanimljivija je smjena u Bijeljini odakle je sa mjesta šefa ITC smijenjena Svjetlana Marković, a postavljena novinarka TV BN Zorica Cvetković. Zoricin suprug Jovan Cvetković kao blizak prijatelj Pere Simića postavljen je za predsjednika NO Novinske agencije RS.  Zorica Cvetković je karijeru počela na SIM Radiju gdje joj je šef bio Pero Simić. Poslije je zajedno sa Simićem radila kampanju za Milorada Dodika „Srpska na dobrom putu“, a zli jezici tvrde da je marketinška firma koja je radila tu kampanju u stvari zajednička, a ne samo njena. Obrazloženje za transfer Zorice Cvetković glasi da se "nije slagala sa uređivačkom politikom TV BN". Boris Babić je rekorder u smjenama u kratkom vremenu. U četvrtak 28. novembra smijenjen je sa mjesta koordinatora za Informativno tehničke centre RTRS-a, ali i sa mjesta šefa ITC Prijedor na koje je postavljena Danijela Dodoš. U petak, 29. novembra, ponovo je vraćen na funkciju koordinatora za ITC. U ponedjeljak, 2. decembra, ponovo je smijenjen sa te funkcije. U nemilosti novog direktora je i još jedno poznato TV lice Darko Savić koji će izvjesno je biti uklonjen sa Dnevnika. Nakon što je ukinut Presing, Biljana Knežević je nakon neviđene torture i zlostavljanja na radnom mjestu, bila prinuđena da potraži pomoć ljekara i ode na bolovanje. Isto se dogodilo i sa Natalijom Trivić, direktoricom programa TV RS, koju je v.d. Radovanović im je došao prisilio da potpiše ostavku. Ljiljana Predradović nakon smjene sa uredničke pozicije u Banjalučkoj panorami dobila je rješenje novinar 2 i minimalnu početničku platu. Nova šefica IPP Dubravka Gajić iživljavala se nad njom sve dok uslijed teškog stresa nije potražila pomoć ljekara. I Preradovićeva je otišla na bolovanje. Igor Požgaj urednik ukinute emisije OdgovorNo1 i novinarka te emisije Sandra Kukić ranije su dali otkaz direktoru Rajku Radovanoviću i otišli na ATV.
Poznato TV lice emisije Presing, Biljana Knežević
                 V.d. direktora Radovanović ranije je svim zaposlenim poslao dopis da ne smiju ni slova da napišu na društvenim mrežama, a Sektor promocije programa na čijem čelu je Sanda Mešinović redovno kontroliše sve privatne profile novinara RTRS. "Šta vi mislite, da ste zvijezde? Vi ste jedna raspuštena banda", rekao je direktor RTRS-a urednicima sedmičnih emisija na prvom i jedinom sastaku koji je imao sa njima kada je došao na čelo RTRS. Radovanović je direktorici marketinga Vesni Rodić čim je stigao saopštio da neće dugo ostati na tom mjestu, te da sebi traži posao. Na njeno mjesto trebalo bi da dođe Radovanovićev prijatelj Borivoje Jevđenić koji je bio šef marketinga i promocije na banjalučkom bezenu Akvana, odakle je na čelo Javnog servisa stigao i Radovanović. Jevđenić je u januaru prošle godine najavio da će u maju početi snimanje filma "Težina srca" o smrti 12 banjalučkih beba 1992. godine. Iako je u medijima bombasično najavio da će na tom projektu, čiji je on producent, sarađivati sa filmskim radnicima iz Los Anđelosa, kao i da će film podržati Evropska unija i da će glumiti legendarni holivudski glumac Džon Malkovič i glumica Paz Vega od toga nije bilo ništa. Jevđenić je od Vlade RS tražio 1,2 miliona evra da snimi svoj film, ali ih nije dobio. Nepoznato je da Jevđenić ranije nije producirao niti jedan film i ovo je trebalo da bude njegov prvi filmski projekat. Jevđenić je inače u Banjaluci završio Fakultet poslovne ekonomije Aperion a njegov diplomski rad bio je "Razvoj informacionih sistema u funkciji preduzetničke ekonomije". Kakve veze Jevđenić uopšte ima sa filmom, filmskom industrijom, producijom, Holivudom i holivudskim zvjezdama do danas je ostala misterija za naivne ili propali pokušaj prevare za malo ozbiljnije.

Borivoje Jevđenić
            Radio televizija RS u pravom je haosu, ali se svi prave da o tome ne znaju ništa. Rejtinzi gledanosti su otišli u sunovrat, ali se kriju od javnosti. Upravo je završen konkurs za novi Upravni odbor RTRS-a koji bi trebalo da raspiše konkurs za novog direktora. Ovaj postojeći izabran je za v.d. a prema nepotvrđenim informacijama na brzinu je došao do diplome Banjaluka koledža koja mu je obezbjedila postavljenje. Zanimljivo je da je suvlasnik tog fakulteta njegov bivši radni kolega i prijatelj Nenad Novaković.



 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb