Нећу да будем члан мафије

Мирјана Кусмук

10.11.2012 20:45

Основна улога медија и смисао њиховог постојања је добро и истинито информисање грађана. Медији су, могло би се рећи, активни посматрачи збивања и преносници информација до шире јавности и од шире јавности. Они су или би требало да буду коректив друштва и активни заступници јавног мњења, цртачи тачне и истините слике друштва.

          У том послу медији би морали бити објективни, одмјерени и активни. А јесу ли?

          Одавно важи да је потребно, да би знао како да читаш неке новине или гледаш неки ТВ програм, мораш прво сазнати ко је власник, ко је финансијер, која политичка идеја стоји иза тога. То је неопходно да би знао како да то нешто посматраш, тумачиш.

          Иза тога долази слобода медија, која узимајући у обзир и претходну чињеницу, као и свака друга слобода, има своју мјеру, правила и прописе.

          На одговорност и слободу обавезују и новинарски кодекси усвојени и прихваћени и у овој земљи од свих новинарских удружења и асоцијација.

          Нажалост, већ дуго је овдје општи тренд да се под фирмом слободе медија врши злоупотреба медијског простора, на више начина.

          Тако је као истраживачко новинарство промовисан језик улице уз кршење свих новинарских норми и стандарда, а новинари су под фирмом слободе медија почели да износе своје личне импресије, опсервације и квалификације личности и догађаја, користећи се увредама и кршећи принципе о пристојности и уљудности, професији, па чак и лијепом васпитању.

          Медији у служби разних политичких, тајкунских, криминалних лобија, служби и параслужби вршили су и врше дискредитацију јавних личности, послије чега је долазило чак и до убиства, као што се десило са првим демократским премијером Србије Зораном Ђинђићем.

          Медијска криминализација била је потребна да би, када се одигра завршна фаза физичке елиминације, јавност извукла закључак како је у ствари ријеч о обрачуну мафије и како је са лица земље отишао само још један од њих.

          Зато је професор Бесим Спахић у праву када је на Европски дан новинарства рекао да "колико је год у БиХ потребно бранити новинаре и новинарство, толико у овом тренутку треба бранити друштвену заједницу и грађане ове земље од новинарства".

          - Овдје ником није стало да медији раде по закону и правилима службе. Прије свега, овдје мислим на политичке, вјерске и привредне субјекте којима је једино у интересу да медији раде у њиховом интересу - рекао је Спахић.

          Нема се овдје шта одузети, али свакако се може понешто додати. Оно што проф. Спахић није поменуо је узрочно-посљедична веза од настојања да медији раде у "нечијем интересу" до "новинарског рекета", схваћеног као додатак на плату.

          О тој, све израженијој злоупотреби и уништавању професије, не говори нико, нико јој није посветио ниједан округли сто на којем се говори о медијима, иако смо сви свједоци, а понекад и жртве те врсте медијског "пословања".

          Није тајна да данас текст против било кога, било ко и у немалом броју медија може да наручи за цирка хиљаду-двије марака, као и да цијена иде знатно ниже ако се преговара са новинаром који га, познат је примјер већини нас, пише и за "пет метара дрва", дакле, у натури.

          Наравно, није ријеч о PR текстовима који су јасно обиљежени и потписани као маркетиншко штиво. Ријеч је о оним другим у којима новинар ставља свој потпис и који имају све одлике "професионалног" новинарског рада. Осим што се иза њега крије интерес појединца или групе којој неки процес, особа или група смета да оствари свој циљ, а која не жели да се легитимише јавно.

          Барем двојица министара показивала су не тако давно SMS поруке једног новинара, у којима им пријети да ће их "истретирати" ако му не пребаце новац из министарства за "посебне намјене".

          Зашто те поруке нису показали надлежним институцијама за спровођење закона није баш објашњиво, као што није објашњиво зашто контролне финансијске и истражне институције бјеже од наплате пореских дуговања медијима, контроле испуњавања законских обавеза медија и слично.

          Вјероватно се плаше да би им неко могао рећи да угрожавају слободу медија, исто као што би је "угрозили" да су отворили истрагу како је то SMS преписка двојице функционера доспјела у медије и ко је починио кривично дјело. У демократској Британији слични неморални и незаконити хакерски упади у телефоне јавних личности уздрмали су царство недодирљивог медијског магната Руперта Мардока. И нико у бијелом свијету није проговорио о угрожавању слободе медија.

          Давно је још било крајње вријеме да новинарске асоцијације, занат и сви они који новинарски хљеб једу поштено проговоре о "новинарском рекету" и престану да организују округле столове за узимање дневница и млаћење празне сламе.

          Само када струка проговори о девијацијама у струци, новинарство ће спасити само себе, али и друштво које рекеташи уздрмавају у темељу. Наравно, то ће бити одлучујућа битка за медије ослобођене како од утицаја неформалних група, тако и од манипулација власти. А свима њима увијек је лакше да рекеташе одржавају у животу, знајући да је цијена, ма како била висока, ипак најнижа, јер, једноставно, рекеташи имају цијену.

          Зато ће струка морати да проговори без увијања и именује редом, јер ће нам се десити да рекет уништи медије. А онда, свирај фајронт!

П.С. Наравно, медији и новинари су саставни дио друштва и не могу бити ни бољи, ни лошији од времена у којем живе и раде.

Ostvareno još jedno moje ’’proročanstvo’’ 

VASILIJE JE TAJKUN U MANTIJI

Dugo godina sam govorio, pa čak i u monodrami ’’Ode, a da nije poginuo’’, sa usredsređenom molitvom mojom: ’’Bože, oslobodi me i primisli zlih i da umom ne krivudam, ima je na internetu) i ceremonijalnim krštenjem i stavljanjem u džepove narodnog kapitala, od čega će narodu ostati višak nemanja ili sveto siromaštvo. Dovoljno je ukucati samo moje ime i prezime i vidjeti to na stotine sajtova, koji su to zdušno prenijeli ili mome imenu i prezimenu kada dodate ’’vidjenje unaprijed’’...

Ipak, ima jedno drastično svjedočenje koje nisam htio objaviti, ne zato što sam strašiv, već da ideja prožme mase, jer vlada pravilo ’’ubistva dokaza’’, i da se obraroduje u kolektivno svjesnom i nesvjesnom da se samo socijalnim nemirima mogu početi rješavatik problemi, nikako drugačije. Ja sam jedan od projekata vođa, ali samo mladih do 35 godina! Ispred njih ću stati – jer su im lopovi, sa blagoslovom crkvenih velikodostojniksa, pa i popova i popaca,  na koje sam ja godinama ukazivao, ukrali budućnost! Mladima to gasi energiju nade! Zbog toga, dobromisleno, bez primisli zle, pravorječivo, nudim javno

OPIS SVJEDOČENJA:

Malo uvida, a ja umijem sažimati, bez epske opširnosti, a i kako ne bi kada sam sve to  odživio i adlerovski uosjetio. Za vrijeme tvrde i neprikosnovene vladavine SDS-a, našao sam se u njihovim prostorijama na Palama u kojoj su bili Slobnodan Ninković, Gordana Đogo (žena Riste Đoge) i Vitomir Milanko Mali (poginuo 2002). U sjedištu  kancelarije dominirala je velika slika Biljane Plavšić (vidi sliku, slikala G. Đogo) i rekao sam im: Ova će se otkinuti od lopovske oligarhije SDS-a! Ubrzo, za vrijeme predsjedničkog mandata, ona osniva SNS (Srpski narodni savez).

Kada niko od živih u Sokocu nije smio da okupi jezgro ljudi i napravi osnivačku skupštinu SNS Sokolac, ja sam to učinio na Spasovdan (gle simbolike, kada je Bogočovjek od zlih ljudi uzletio u nebo) i gradom je vladao strah dušegubac - da je to grupa luđaka koja je osuđena na smrt po diktatu moćnika iz zavjetrine.

To je blo vrijeme straha, u kojem je lopovska oligarhija SDS-a mogla da te skloni iz života, bez straha od pronalaženja ubica i njihovih platiša.

Jedne prilike, kada su mene potjerali, uspio sam autom izmaknem do Knežine. Tu sam uizeo brata Veljku i krenuo kod Vladike Vasilija Kačavende. Primio me u Vladičinom dvoru, tada u Centru grada, a iznad njega je dominirala velika slika, ulje na platnu, sa njegovim likom. Brada umašćena od lopovluka. Znao sam da to nije mjesto za dokaze i za velike istine o tome kuda ide srspki nacionalni brod. Kada smo ušli u kancelariju, on je razgovarao preko telefona (kanije sam saznao sa nekim ključnim čovjekom, da mu ne spominjem ime iz Sokoca), koji ga je informisao o mom ’’političkom’’ stavu...Nakon što me saslušao, rekao je, kao prvo, da me od progonitelja skloni u neki od manastira, a predložio je Papraču...Nisam pristao, a onda je on pod dejstvom ostrašćenog zaštitnika lopova i ubica, ne krijući osudu zbog moje podrške Biljani Plavšić, koja je bila u zamahu političke, ali antikriminalne kampanje (prave revolucije u sferi društvenih odnodsa), rekao: ’’Vi ste, gospodine Žugiću, primili u Sokocu američkog ambasadora Ričarda Klauzariča ili neke od njegovih izaslanika, koji su agenti CIA? Nisamm čekao dugo, ali sam rekao: Jesam, vaše visokopreosvještenstvo, ali nije sokočanima (mada ja nisam sokočanin) kratka ruka da je ne pruže, ali nije ni duga da je odsijeku!’’ On je sikćući odgovorio: ’’Pa, je li vam  kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vuka (Srđana Kneževiča, najvećeg boričaškom  mita Romanije, prim. N. Ž.)?’’ Zastao sam, ali brze misli počele su da od mene bježe, nisam mogao da stojim, u mislima, u mjestu, jer nesreća uvijek vodi dalje...Ubrzo sam se pribrao i zahvalio se vladici, te se sa bratom svjedokom uputio u prostorije MUP-a Republike Srpske, koje su tada bile u Bijeljini. Ušavši u kancelariju načelnika Ljubiše Savića Mauzera, sekretaricva mi je rekla: ’’Pa zar ne znaš, ubijen je Srđan Knežević...’’ zakovao sam se za riječi vladike Kačavende: ’’Pa, je li vam kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vua...?’’

Dalje ne bih svjedočio, osim mog upečatljivog utiska da sam ga doživio kao dželata koji proždire svoju žrtvu i da mu škorpion viri ispod mantije.

Išao sam 59 puta pod Ostrog, na poklonjenje Vasilijku Ostroškom, za mene najvećem mjestu molitvene moći, na kojem sam se susretao čak i sa Sandžačkim dervišima, jer su ga i oni poštovali... Ali, vladike kao što je Kačavenda, koji su napravili pravoslavnu masoneriju, a narodu ostavili Sveto Siromaštvo, molio sam Sveca da prokaže, a ako sam zlurad i imam i primisao zla u sebi – ubezoći me.

Dao mi je dio svoje moći da budem jasan do bola i strpljiv u prizivu Boga (jer ko ga ne priziva – goni ga) i hvala mu!

Njegov imenjak Vaslije Kačavenda je  tajkun u mantiji! Ko ne vjeruje, neka ode u Bijeljinu i svaka baba će mu pokazati da je radio i gradio ono što ne priliči jednom duhovnom ocu, čuvaru svoga stada, kojem ni u snu ne smije da krade budućnost i ostavlja ga u zagrljaju viška nemanja!

Nedeljko Žugić,

svjedok i samostalni istraživač lopova i ubica  

Majka bogoslova optužuje vladiku: Moj sin je ubijen zbog Kačavende

Odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u četvrtak penzioniše vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu bila je znak da u javnost napokon mogu da isplivaju sve kriminalne radnje za koje se sumnja da je u njima učestvovao vladika.

Zbog straha od njegove moći informacije tek pomalo cure, ali "Blic" uspijeva da dođe do najvažnijih detalja.

Najšokantniji je slučaj mladog bogoslova Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999, ali je slučaj pred pravosuđem pokrenut tek nedavno, kada je porodica angažovala advokata Duška Tomića.

Prema zvaničnoj verziji, Blažanović se ubio bombom u manastiru Papraća kod Šekovića. Međutim, njegova majka Dragica Jovičić u ispovijesti za "Blic" tvrdi da je Milić ubijen jer je odbio da spava sa vladikom Vasilijem. Prisjeća se da je sinu savjetovala da se čuva vladike "jer se pričalo da je pedofi".

Sin ju je, kaže, poslušao, i pokušavao je da ne bude nikad sam u prostoriji sa Kačavendom. Ipak, priča majka, nije prošlo mnogo i Milić je "primjetio kako ga vladika gleda".

"Nikada mi nije pričao o tome. Međutim, majka mi je nakon smrti Milića ispričala šta je njoj rekao i zakleo je da ne sme nikom ni reč da kaže. Ispričao joj je da je jedno veče u crkvu u Doboju došao Kačavenda. Bio je pijan i Miliću je bacio ključeve od sobe, navodno da ide da je pospremi. Međutim, uspeo je da izvrda. Nije otišao, preplakao je celu noć. Ujutru je odmah prebačen u manastir Papraću jer nije pristao na ono na šta je vladika mislio. Znala sam da je tamo leglo pedofilije", priča Jovičićeva.

Nekoliko dana nakon toga Milić je nađen mrtav u svojoj sobi. Međutim, nastavlja majka, roditelje niko iz manastira nije pozvao da im javi za smrt.

"Oni su tokom noći sve sredili. Prostorija je okrečena, pa je izgledalo kao da se ništa nije desilo. Milić se nije ubio. Znam njegov karakter. Sigurno je znao više nego što je trebalo i morao je da umre. Kada sam smogla snage i otišla u manastir Papraću, na dužnosti je bio sveštenik Stefan. Rekao mi je da se Milić taj dan ponašao normalno i da su nakon nekog krštenja svi otišli u svoje sobe na odmor. Ništa više nije smeo da mi kaže. Poručio mi je da ćutim. Posle sedam dana Milićevi prijatelji mi javljaju da je otac Stefan premešten u Srbiju. Imala sam želju da Stefana posetim, ali je umro", nastavlja potresnu ispovijest Dragica Jovičić, koja se razvela od muža.

Nekoliko godina nakon smrti Milića, kod Mostara je pronađen mrtav i njegov ujak, prevoznik voća iz Crne Gore u RS. Kako saznajemo, tragedija se dogodila nakon što se u jednoj kafani na putu požalio kako mu je sestrić nastradao zbog vladike Kačavende.

Advokat: Prva istraga bila traljava

Advokat Duško Tomić otkriva da je o Milićevoj smrti obavijestio Tužilaštvo BiH, Specijalno tužilaštvo RS i okružna tužilaštva u Bijeljini i Istočnom Sarajevu.

Ističe da je prva istraga Milićeve smrti bila toliko traljava da su njegovo tijelo sahranili na Ozrenu, a da su nakon toga dijelovi glave i ruku nađeni u sobi u kojoj se tragedija desila, te su tajno sahranjeni u Papraći.

- Članovi Sinoda i Anketnog odbora SPC bili su kod majke, dede i bake i od njih su uzeli izjavu. Lično sam Sinodu pisao pre godinu dana, kao i bivši đakon Kačavende Bojan Jovanović. On je dao iskaz i Anketnom odboru SPC i potvrdio da mu se Milić žalio na Kačavendu. Sada tvrditi da Kačavenda odlazi jer je bolestan i moliti ga da ostane do maja skandalozno je - kaže Tomić.

-------

Majka bogoslova optužuje vladiku: Moj sin je ubijen zbog Kačavende

Odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u četvrtak penzioniše vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu bila je znak da u javnost napokon mogu da isplivaju sve kriminalne radnje za koje se sumnja da je u njima učestvovao vladika. Zbog straha od njegove moći informacije tek pomalo cure, ali „Blic“ uspeva da dođe do najvažnijih detalja.

Vasilije Kačavenda

Najšokantniji je slučaj mladog bogoslova Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999, ali je slučaj pred pravosuđem pokrenut tek nedavno, kada je porodica angažovala advokata Duška Tomića.

Prema zvaničnoj verziji, Blažanović se ubio bombom u manastiru Papraća kod Šekovića. Međutim, njegova majka Dragica Jovičić u ispovesti za „Blic“ tvrdi da je Milić ubijen jer je odbio da spava sa vladikom Vasilijem. Priseća se da je sinu savetovala da se čuva vladike „jer se pričalo da je pedofil“.

Sin ju je, kaže, poslušao, i pokušavao je da ne bude nikad sam u prostoriji sa Kačavendom. Ipak, priča majka, nije prošlo mnogo i Milić je „primetio kako ga vladika gleda“.

- Nikada mi nije pričao o tome. Međutim, majka mi je nakon smrti Milića ispričala šta je njoj rekao i zakleo je da ne sme nikom ni reč da kaže. Ispričao joj je da je jedno veče u crkvu u Doboju došao Kačavenda. Bio je pijan i Miliću je bacio ključeve od sobe, navodno da ide da je pospremi. Međutim, uspeo je da izvrda. Nije otišao, preplakao je celu noć. Ujutru je odmah prebačen u manastir Papraću jer nije pristao na ono na šta je vladika mislio. Znala sam da je tamo leglo pedofilije - priča Jovičićeva.

Milić Blažanović tri dana pred smrt

Nekoliko dana nakon toga Milić je nađen mrtav u svojoj sobi. Međutim, nastavlja majka, roditelje niko iz manastira nije pozvao da im javi za smrt.

- Oni su tokom noći sve sredili. Prostorija je okrečena, pa je izgledalo kao da se ništa nije desilo. Milić se nije ubio. Znam njegov karakter. Sigurno je znao više nego što je trebalo i morao je da umre. Kada sam smogla snage i otišla u manastir Papraću, na dužnosti je bio sveštenik Stefan. Rekao mi je da se Milić taj dan ponašao normalno i da su nakon nekog krštenja svi otišli u svoje sobe na odmor. Ništa više nije smeo da mi kaže. Poručio mi je da ćutim. Posle sedam dana Milićevi prijatelji mi javljaju da je otac Stefan premešten u Srbiju. Imala sam želju da Stefana posetim, ali je umro - nastavlja potresnu ispovest Dragica Jovičić, koja se razvela od muža.

Vladika Kačavenda živi u raskošnoj palati sa zlatnim nameštajems

Nekoliko godina nakon smrti Milića, kod Mostara je pronađen mrtav i njegov ujak, prevoznik voća iz Crne Gore u RS. Kako saznajemo, tragedija se dogodila nakon što se u jednoj kafani na putu požalio kako mu je sestrić nastradao zbog vladike Kačavende.

eograd 10. 11. 2012RESS

NEKOLIKO VLADIKA MORAĆE DA NAPUSTI SINOD SRPSKE CRKVE

Čistka u vrhu SPC

Narednih meseci sprema se velika čistka vladika za koje je u vrhu SPC procenjeno da su na ovaj ili onaj način doprinele narušavanju ugleda crkve i kreiranju negativne slike u javnosti.

Primoran da potpiše

- Vladika Vasilije je zapravo bio primoran da navodno iz zdravstvenih razloga, pred proširenim sastavom Sinoda SPC u Patrijaršiji, potpiše da će u narednih nekoliko meseci otići u penziju. On je dva dana boravio u Beogradu, a odluku o povlačenju sa čela eparhije Sinodu je saopštio prošlog utorka. Patrijarh Irinej je procenio da više ne može da se žmuri pred pričom o kontaktima vladike Vasilija sa sumnjivim okruženjem, kao i o novcu i luksuzu u dvoru - objašnjava sagovornik Pressa.

Vladika Vasilija nije hteo puno da komentariše.
- Ne želim da pričam o tome. Episkopi ne smeju da daju saopštenja i izjave, to može jedino Sinod, odnosno portparol SPC - rekao je Kačavenda za Press.

Sa pomenute adrese nešto kasnije stiglo je saopštenje u kome se tvrdi je vladika Vasilije sam zatražio ostavku zbog ozbiljno narušenog zdravlja, uz napomenu da je tu ostavku Sinod načelno prihvatio, ali ga je zamolio da, uprkos teškoćama, rukovodi eparhijom do redovnog zasedanja Sabora SPC u maju 2013.
Verski analitičar Živica Tucić kaže da mu se čini da ima malo nelogičnosti u saopštenju.
- Ukoliko je vladici Vasiliju toliko narušeno zdravlje, onda nije humano da mu Sinod nameće obaveze koje mogu dodatno da ga ugroze. Mislim da crkva želi da se sve ove promene u vrhu obave bez većih potresa i zato u javnost izlazi sa ovakvim saopštenjem. Moja saznanja ukazuju da patrijarh Irinej ima i volje i snage da se oslobodi vladika koji kompromituju ugled crkve - kaže Tucić za Press.

Poštovanje pravila

Slađana Vukašinović

Ostvareno još jedno moje ’’proročanstvo’’ 

VASILIJE JE TAJKUN U MANTIJI

Dugo godina sam govorio, pa čak i u monodrami ’’Ode, a da nije poginuo’’, sa usredsređenom molitvom mojom: ’’Bože, oslobodi me i primisli zlih i da umom ne krivudam, ima je na internetu) i ceremonijalnim krštenjem i stavljanjem u džepove narodnog kapitala, od čega će narodu ostati višak nemanja ili sveto siromaštvo. Dovoljno je ukucati samo moje ime i prezime i vidjeti to na stotine sajtova, koji su to zdušno prenijeli ili mome imenu i prezimenu kada dodate ’’vidjenje unaprijed’’...

Ipak, ima jedno drastično svjedočenje koje nisam htio objaviti, ne zato što sam strašiv, već da ideja prožme mase, jer vlada pravilo ’’ubistva dokaza’’, i da se obraroduje u kolektivno svjesnom i nesvjesnom da se samo socijalnim nemirima mogu početi rješavatik problemi, nikako drugačije. Ja sam jedan od projekata vođa, ali samo mladih do 35 godina! Ispred njih ću stati – jer su im lopovi, sa blagoslovom crkvenih velikodostojniksa, pa i popova i popaca,  na koje sam ja godinama ukazivao, ukrali budućnost! mladima t gasi energiju nade! zbog toga, dobromisleno, bez primisli zle, pravorječivo, nudim javno

OPIS SVJEDOČENJA:

Malo uvida, a ja umijem sažimati, bez epske opširnosti, a i kako ne bi kada sam sve to  odživio i adlerovski uosjetio. Za vrijeme tvrde i neprikosnovene vladavine SDS-a, našao sam se u njihovim prostorijama na Palama u kojoj su bili Slobnodan Ninković, Gordana Đogo (žena Riste Đoge) i Vitomir Milanko Mali (poginuo 2002). U sjedištu  kancelarije dominirala je velika slika Biljane Plavšić (vidi sliku, slikala G. Đogo) i rekao sam im: Ova će se otkinuti od lopovske oligarhije SDS-a! Ubrzo, za vrijeme predsjedničkog mandata, ona osniva SNS (Srpski narodni savez).

Kada niko od živih u Sokocu nije smio da okupi jezgro ljudi i napravi osnivačku skupštinu SNS Sokolac, ja sam to učinio na Spasovdan (gle simbolike, kada je Bogočovjek od zlih ljudi uzletio u nebo) i gradom je vladao strah dušegubac - da je to grupa luđaka koja je osuđena na smrt po diktatu moćnika iz zavjetrine.

To je blo vrijeme straha, u kojem je lopovska oligarhija SDS-a mogla da te skloni iz života, bez straha od pronalaženja ubica i njihovih platiša.

Jedne prilike, kada su mene potjerali, uspio sam autom izmaknem do Knežine. Tu sam uizeo brata Veljku i krenuo kod Vladike Vasilija Kačavende. Primio me u Vladičinom dvoru, tada u Centru grada, a iznad njega je dominirala velika slika, ulje na platnu, sa njegovim likom. Brada umašćena od lopovluka. Znao sam da to nije mjesto za dokaze i za velike istine o tome kuda ide srspki nacionalni brod. Kada smo ušli u kancelariju, on je razgovarao preko telefona (kanije sam saznao sa nekim ključnim čovjekom, da mu ne spominjem ime iz Sokoca), koji ga je informisao o mom ’’političkom’’ stavu...Nakon što me saslušao, rekao je, kao prvo, da me od progonitelja skloni u neki od manastira, a predložio je Papraču...Nisam pristao, a onda je on pod dejstvom ostrašćenog zaštitnika lopova i ubica, ne krijući osudu zbog moje podrške Biljani Plavšić, koja je bila u zamahu političke, ali antikriminalne kampanje (prave revolucije u sferi društvenih odnodsa), rekao: ’’Vi ste, gospodine Žugiću, primili u Sokocu američkog ambasadora Ričarda Klauzariča ili neke od njegovih izaslanika, koji su agenti CIA? Nisamm čekao dugo, ali sam rekao: Jesam, vaše visokopreosvještenstvo, ali nije sokočanima (mada ja nisam sokočanin) kratka ruka da je ne pruže, ali nije ni duga da je odsijeku!’’ On je sikćući odgovorio: ’’Pa, je li vam  kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vuka (Srđana Kneževiča, najvećeg boričaškom  mita Romanije, prim. N. Ž.)?’’ Zastao sam, ali brze misli počele su da od mene bježe, nisam mogao da stojim, u mislima, u mjestu, jer nesreća uvijek vodi dalje...Ubrzo sam se pribrao i zahvalio se vladici, te se sa bratom svjedokom uputio u prostorije MUP-a Republike Srpske, koje su tada bile u Bijeljini. Ušavši u kancelariju načelnika Ljubiše Savića Mauzera, sekretaricva mi je rekla: ’’Pa zar ne znaš, ubijen je Srđan Knežević...’’ zakovao sam se za riječi vladike Kačavende: ’’Pa, je li vam kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vua...?’’

Dalje ne bih svjedočio, osim mog upečatljivog utiska da sam ga doživio kao dželata koji proždire svoju žrtvu i da mu škorpion viri ispod mantije.

Išao sam 59 puta pod Ostrog, na poklonjenje Vasilijku Ostroškom, za mene najvećem mjestu molitvene moći, na kojem sam se susretao čak i sa Sandžačkim dervišima, jer su ga i oni poštovali... Ali, vladike kao što je Kačavenda, koji su napravili pravoslavnu masoneriju, a narodu ostavili Sveto Siromaštvo, molio sam Sveca da prokaže, a ako sam zlurad i imam i primisao zla u sebi – ubezoći me.

Dao mi je dio svoje moći da budem jasan do bola i strpljiv u prizivu Boga (jer ko ga ne priziva – goni ga) i hvala mu!

Njegov imenjak Vaslije Kačavenda je  tajkun u mantiji! Ko ne vjeruje, neka ode u Bijeljinu i svaka baba će mu pokazati da je radio i gradio ono što ne priliči jednom duhovnom ocu, čuvaru svoga stada, kojem ni u snu ne smije da krade budućnost i ostavlja ga u zagrljaju viška nemanja!

Nedeljko Žugić,

svjedok i samostalni istraživač lopova i ubica  

Majka bogoslova optužuje vladiku: Moj sin je ubijen zbog Kačavende

Odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u četvrtak penzioniše vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu bila je znak da u javnost napokon mogu da isplivaju sve kriminalne radnje za koje se sumnja da je u njima učestvovao vladika.

Zbog straha od njegove moći informacije tek pomalo cure, ali "Blic" uspijeva da dođe do najvažnijih detalja.

Najšokantniji je slučaj mladog bogoslova Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999, ali je slučaj pred pravosuđem pokrenut tek nedavno, kada je porodica angažovala advokata Duška Tomića.

Prema zvaničnoj verziji, Blažanović se ubio bombom u manastiru Papraća kod Šekovića. Međutim, njegova majka Dragica Jovičić u ispovijesti za "Blic" tvrdi da je Milić ubijen jer je odbio da spava sa vladikom Vasilijem. Prisjeća se da je sinu savjetovala da se čuva vladike "jer se pričalo da je pedofi".

Sin ju je, kaže, poslušao, i pokušavao je da ne bude nikad sam u prostoriji sa Kačavendom. Ipak, priča majka, nije prošlo mnogo i Milić je "primjetio kako ga vladika gleda".

"Nikada mi nije pričao o tome. Međutim, majka mi je nakon smrti Milića ispričala šta je njoj rekao i zakleo je da ne sme nikom ni reč da kaže. Ispričao joj je da je jedno veče u crkvu u Doboju došao Kačavenda. Bio je pijan i Miliću je bacio ključeve od sobe, navodno da ide da je pospremi. Međutim, uspeo je da izvrda. Nije otišao, preplakao je celu noć. Ujutru je odmah prebačen u manastir Papraću jer nije pristao na ono na šta je vladika mislio. Znala sam da je tamo leglo pedofilije", priča Jovičićeva.

Nekoliko dana nakon toga Milić je nađen mrtav u svojoj sobi. Međutim, nastavlja majka, roditelje niko iz manastira nije pozvao da im javi za smrt.

"Oni su tokom noći sve sredili. Prostorija je okrečena, pa je izgledalo kao da se ništa nije desilo. Milić se nije ubio. Znam njegov karakter. Sigurno je znao više nego što je trebalo i morao je da umre. Kada sam smogla snage i otišla u manastir Papraću, na dužnosti je bio sveštenik Stefan. Rekao mi je da se Milić taj dan ponašao normalno i da su nakon nekog krštenja svi otišli u svoje sobe na odmor. Ništa više nije smeo da mi kaže. Poručio mi je da ćutim. Posle sedam dana Milićevi prijatelji mi javljaju da je otac Stefan premešten u Srbiju. Imala sam želju da Stefana posetim, ali je umro", nastavlja potresnu ispovijest Dragica Jovičić, koja se razvela od muža.

Nekoliko godina nakon smrti Milića, kod Mostara je pronađen mrtav i njegov ujak, prevoznik voća iz Crne Gore u RS. Kako saznajemo, tragedija se dogodila nakon što se u jednoj kafani na putu požalio kako mu je sestrić nastradao zbog vladike Kačavende.

Advokat: Prva istraga bila traljava

Advokat Duško Tomić otkriva da je o Milićevoj smrti obavijestio Tužilaštvo BiH, Specijalno tužilaštvo RS i okružna tužilaštva u Bijeljini i Istočnom Sarajevu.

Ističe da je prva istraga Milićeve smrti bila toliko traljava da su njegovo tijelo sahranili na Ozrenu, a da su nakon toga dijelovi glave i ruku nađeni u sobi u kojoj se tragedija desila, te su tajno sahranjeni u Papraći.

- Članovi Sinoda i Anketnog odbora SPC bili su kod majke, dede i bake i od njih su uzeli izjavu. Lično sam Sinodu pisao pre godinu dana, kao i bivši đakon Kačavende Bojan Jovanović. On je dao iskaz i Anketnom odboru SPC i potvrdio da mu se Milić žalio na Kačavendu. Sada tvrditi da Kačavenda odlazi jer je bolestan i moliti ga da ostane do maja skandalozno je - kaže Tomić.

POLITIKA

Odlazi vladika Vasilije Kačavenda

Vladika Vasilije Kačavenda primoran je otići u penziju zbog lošeg zdravstvenog stanja. Analitičari kažu da bi ovaj episkop mogao biti predmet interesovanja pravosuđa.

Ljubomir Kačavenda rođen je 1938. u Sarajevu, kao vanbračno dijete. Za vrijeme rata u BiH, ali i kasnije, bio je duhovni oslonac Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Kao episkop zvorničko-tuzlanski sa sjedištem u Bijeljini, jedini je vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji se nije vratio u predratno sjedište svoje eparhije u Tuzli.

Raskošni manastir Svete petke kod Bijeljine

Sveti Sinod SPC ovih dana je prihvatio njegovu ostavku, ogradivši se od medijskih pretpostavki i konstrukcija. Kako je saopštio portparol SPC, episkop bački Irinej, vladika Vasilije je zamoljen da rukovodi životom Eparhije do maja 2013. i redovnog zasjedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, u čijoj nadležnosti je razrješenje vladika. Zamoljen je i da završi započete graditeljske projekte.

Bio bih sretan da ne znam ono što znam

Generalni sekretar Dječije ambasade Međaši, advokat Duško Tomić, zastupa one o koje se vladika Vasilije ogriješio. Kaže da on ide pod pritiskom, a ne zbog zdravstvenih razloga. Tvrdi da je Sveti Sinod, od uglednih duhovnika Srpske pravoslavne crkve dobio informacije o aferama i zloupotrebama ovog vladike.

Duško Tomić: "Bio bih srećan da ne znam ovo što znam."

"Bio bih srećan da ne znam ovo što znam, jer i ovo mi steže i tijelo i dušu. Kad ode Vasilije Kačavenda tek onda će isplivati strašne stvari. Strašne stvari je počinio nad svojim potčinjenima," kaže Tomić za Deutsche Welle. Podsjeća na bivšeg đakona Bojana Jovanovića, koji je 2011. za medije progovorio o seksualnim sklonostima vladike Vasilija.

Za Tomića je najteži slučaj đakona Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999. u manastiru Papraća kod Šekovića. Navodno samoubistvo mladog bogoslova privuklo je pažnju javnosti, ali se sve brzo zataškalo. Slučaj je ponovo pokrenut tek kada je porodica angažirala advokata Duška Tomića koji tvrdi "da je dječak, koji je svim srcem volio crkvu i Boga, otišao na nebo ni kriv ni dužan samo zato što se usprotivio i nije dao svoje tijelo svom pretpostavljenom, svom vladiki Vasiliju Kačavendi" i dodaje: "I sve iskaze smo sakupili, iskaze svjedoka, đakona, dede, bake, majke. Nedavno je majka i javno posvjedočila u sredstvima informisanja i Vasilije Kačavenda poslije toga nije mogao biti ništa, a kamoli vladika."

Jusuf Trbić: "Odlazak vladike Kačavende dobra je vijest za sve sa ovih prostora."

"Odlazi simbol zla i moći"

Jusuf Trbić, novinar, književnik i predsjednik Bošnjačke zajednice kulture "Preporod" Bijeljina, kaže da je odlazak vladike Kačavende dobra vijest za sve sa ovih prostora, računajući i Srpsku pravoslavnu crkvu. Podsjeća da je vladika izgradio manastir na jedanaest bošnjačkih kuća u centru Bijeljine, zatim crkvu na temeljima džamije u Diviču i crkvu u dvorištu Fate Orlović, te da je velika imovina prebačena sa države na Eparhiju zvorničko-tuzlansku.

"Za nas Bošnjake, vladika Kačavenda je simbol jednog vremena, simbol zla i moći. Sve što se dešavalo u ratnim vremenima na ovom prostoru vezano je za njegovo ime. Mislim da je dobro da vladika ode. Popustiće i neki pritisak na ovdašnji narod jer on, čini se, nije imao mjere ni u svojim zahtjevima ni u svojoj bahatosti.

Raskošni vladikin dvor

On se nije libio da prokune sve one koji nisu došli na jednu proslavu Badnje večeri na trgu u Bijeljini i možda je njegov odlazak početak razilaženja sa onim vremenom koje smo zapamtili po zlu," kaže Trbić i dodaje da bi vladika, ako je tačan i dio onoga o čemu mediji javljaju, morao pred sudom odgovarati za ono što je uradio. "Kako je moguće da takav čovjek ne odgovara pred zakonom? Neka se povede sudski proces, pa ako je nevin, neka bude oslobođen. Za nas obične građane to je neshvatljivo."

Zaustavljanje urušavanja ugleda SPC

Analitičari smatraju da su Sinod i patrijarh srpski Irinej odlučni da "zaustave urušavanje ugleda SPC", te da slična sudbina čeka još neke vladike. Advokat Duško Tomić kaže da cijeli svijet posprema odnose u velikim religijskim zajednicama, te da je ponosan što i ovdje istina izlazi na vidjelo. "A gdje će biti Vasilije Kačavenda? Biće negdje izolovan, najvjerovatnije, ali neće imati mira jer sam uvjeren da će i pravosuđe morati reći nešto u vezi tog čovjeka. Pitaju me da li se plašim? Da, ali neka. Istina zavrjeđuje da se mi žrtvujemo, a ovo je velika istina."

Autor: Emir Musli

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić

---20. juni 2011. u 14:10

Ispovijest Kačavendinog monaha: Pedofilija i razvrat

Bojan Jovanović

FOTO: Privatni arhiv

Razgovarao: Vuk Bačanović

„Ne mogu vise da ćutim jer tišina me ubija. Vladiku Vasilija Kačavendu moramo zaustaviti u ime hrišćanstva, u ime Srpske pravoslavne crkve kojoj pripadam dušom i telom“, počeo je svoju šokantnu ispovijest 36-godišnji Beograđanin Bojan Jovanović, koji je bio đakon Srpske pravoslavne crkve, služeći u Bijeljini kod episkopa tuzlansko-zvorničkog Vasilija.

Jovanović je zbog svega što se dešavalo, a o čemu možete čitati u nastavku, napustio Srpsku pravoslavnu crkvu. S porodicom živi u Beogradu, gdje smo i razgovarali s njim.

Advokat potvrđuje priču

„Bio sam njegov đakon, doživeo sam i proživeo svašta. Mučio mi je i telo i dušu i o tome moram progovoriti“, nastavlja Jovanović, koji će o svemu što je doživio izdati knjigu početkom septembra, a tvrdi da posjeduje i šest snimaka, kojima potkrjepljuje svoje tvrdnje i optužbe.

Njegovu priču potvrdio nam je u dva navrata i njegov advokat Duško Tomić, koji je dobro poznato lice bosanskohercegovačkoj javnosti. 

„O svemu sam obavestio državne i crkvene organe i svi ćute, da li zbog srama ili zbog straha da se takva sramota dešava nama i našoj Crkvi. Ja ću ovu knjigu nuditi svima koji hoće lepši i pravedniji svet bez monstruma kao što je vladika Vasilije Kačavenda. Spreman sam na sve, pa čak i umreti za istinu koje se plaše mnogi. Bog mi je svedok i u njega se uzdam“, kazao je Jovanović, koji je najvjerovatnije prvi službenik Crkve koji je javno, pod imenom i prezimenom, progovorio o stvarima o kojima se godinama špekulira.

Pabla sam upoznao...

Radiosarajevo.ba: O čemu ćete konkretno govoriti u knjizi?
Jovanović: U knjizi i javno govoriću o delima varvarizma, masovnom uništenju ljudskih života i duša, o masovnoj i organizovanoj pedofiliji u okviru Srpske pravoslavne crkve, o krvavom obračunu sa neistomišljenicima, o blagom i nikakvom otporu da se Kačavendi i ljudima sličnim njemu stane na put.

Radiosarajevo.ba: Recite nam nešto o sebi, o svome životu. Kako ste došli kod Kačavende?
Jovanović: Rođen sam u Beogradu u prosečnoj i običnoj porodici. Od malena sam zavoleo crkvu i posle srednje škole upisao sam teološki fakultet. Uzeo sam živo učešće u crkvi, predavao sam veronauku, pisao, putovao po manastirima... Na drugoj godini me je patrijarh Pavle po preporuci rukoproizveo u čin čteca [vanhijerarhijski crkveni čin, op. a.]. Organizovao sam duhovne tribine na kojima su govornici bili profesori fakulteta, akademici, episkopi; pripremio sam dva zbornika članaka na razne crkvene teme i napisao udžbenik veronauke na inicijativu jeromonaha Makarija, koga sam upoznao u manastiru Dečani. Napisao sam i skraćenu verziju istorije Srpske crkve. Nažalost, za ova moja pisanija Crkva nije imala vremena.

Vasilije Kačavenda

Pabla sam upoznao 1998. godine u Beogradu, tokom majskog Sabora, preko jednog sveštenika koji je navodno hteo da mi pomogne da se potpuno ostvarim u crkvi. Taj isti me je posle molio da ništa ne pričam jer ima porodicu, pa bi mogao da bude osramoćen, i on i oni. Hrišćanski, nema šta. Poslao me je na legalo pedofilu i njegovoj družini, znao je dobro gde idem, šta me tamo čeka, samo ne znam kako je mogao da pomisli da ću na to da pristanem.

Radiosarajevo.ba: Kada ste primijetili da nešto nije uredu?
Jovanović: U patrijaršiji sam Pabla doživeo kao Apolona duhovne lepote. Da mi je tada neko rekao nešto protiv njega, bio bih spreman za ga branim ako treba i fizičkom silom. Mudro je napravio masku, da se ne vide mutne oči njegove i u rukama krst ali upleten zmijom.

Kada sam stigao u Bijeljinu, odakle sam trebao istog dana da odem u manastir Kaonu kod Šapca, po pogledima ljudi koji su me dočekali, video sam da nešto nije uredu. Nisam ni slutio zašto me tako gledaju i šta me već istog dana čeka.

Radiosarajevo.ba: Zašto ga zovete Pablo?
Jovanović: Zato što je pod tim imenom bio zaveden kao saradnik UDB-e. Priča se da su oni imali jedan njegov snimak kojim su ga ucenjivali da radi za njih. I to će sada izaći na videlo.

Da vidim kako si građen

Radiosarajevo.ba: Šta je dalje bilo?
Jovanović: Taj dan kada sam stigao, posle ručka me pozvao u svoje odaje da se bolje upoznamo. Pričao mi je o svom teškom životu sa ukućanima, da je nesrećan; ali da se njegov život promenio mojim dolaskom, da me iskreno voli, da ćemo nas dvojica živeti kao braća i da ćemo sve deliti, da ću biti najsrećniji... Onda je počeo da me ljubi po vratu, da me vata po intimnim delovima i u ropcu me molio da se skinem da vidi kako sam građen, da zna kakav krst da mi kupi. Taj pakao je prekinuo nečiji dolazak i u šoku sam otišao u svoju sobu. Šta dalje? Sada mi je bilo jasno zašto su me neprijateljski dočekali u dvoru, zato što su mislili da sam iz istog društva, a pretpostavljam da ni njima ova iskustva nisu bila strana.

Pokušao sam da se priberem i da donesem odluku šta dalje. Ako se vratim kući, šta da kažem posle toliko insistiranja da idem u manastir, ako odem u policiju niko mi neće verovati. Tada sam doneo pogrešnu odluku za sebe, da pokušam da ostanem i da s Kačavendom pričam i pokušam dam u ukažem da je to veliki greh.

To je verovatno po Božjoj promisli bila pogrešna odluka za mene, ali dobra za Crkvu i srpski narod, jer do sada niko nije posvedočio o užasima koji se odvijaju po manastirima i vladičanskim dvorovima.

Kačavenda u svom dvoru

Lažna dokumenta

Napadi su bili svakodnevni, kao i pritisci. Pričali su mi da je bolje da nikom ne pričam kakav vladika vodi život; ako se baš i ne slažem, bolje da ćutim zbog porodice... Pričali su da tu dolaze mnogo moćni ljudi... Postao sam zatočenik u odajama na kojeg su svi motrili i uvek sam išao u nečijoj pratnji. Onda sam dobio lažna dokumenta, ličnu kartu u Bosni i Hercegovini, i bio sam prijavljen u Brčkom kod sveštenika koji je optužen za pedofiliju [Slavko Maksimović, op. a.]. Čak mi je i pasoš bio u izradi.

Jedan sveštenik mi je rekao „Čuvaj glavu svoju i svoje porodice. Radi sve normalno i čekaj trenutak da se izvučeš iz jazbine“. Iako sam izgubio entuzijazam, u međuvremenu sam postao đakon [najniži hijerarhijski čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, op. a.] i veroučitelj. Sada vam pričam na preskok, ali je u knjizi sve lepo opisano.

(Samo)ubistvo Milića Blažanovića

Radiosarajevo.ba: I šta sve ste Vi vidjeli na Kačavendinom dvoru?
Jovanović: Užas. Igumani su podvodili bogoslove, dovođeni su mladići kojima je kao meni nuđeno sve. Organizovano je prebijanje onih koji su pričali da je vladika pedofil i homoseksualac, dolazili su razni biznismeni. Pravljene su terevenke i pijanke u toku posta. Nažalost, jedan bogoslov je smrtno stradao samo zato što nije hteo da spava sa Kačavendom.

Govorim o dosad nerazjašnjenom slučaju smrti bogoslova Milića Blažanovića. Koliko se Kačavenda plaši toga vidi se i po tome što je završio u bolnici na Dedinju, kada mu je jedan vladika skoro na jednom saboru to spomenuo.

Radiosarajevo.ba: Da li možete nešto detaljnije da nam kažete o tome?
Jovanović: Klasično ubistvo. Dečko je posle neuspelog silovanja poslat u kažnjenički manastir Papraću [kod Šekovića, Bosna i Hercegovina, op. a.]. Lepše uslove za život imali su ljudi u logoru, nego oni tamo. Jeli su iz zamrzivača u kom sam našao pacova koji je bio težak preko kilogram. Brašno su jeli iz sobe gdje je bilo hiljade pacova, a u sobi pored je bila smeštena monahinja. To je bilo neizdrživo. Pošto je počeo da priča po selu o svom iskustvu sa Kačavendom, morao je biti sklonjen.

Mislio je Pablo ako ga crna zemlja pokrije da će njegov život ostati tajna, ali se prevario. A ja baš tog vikenda nisam išao u Papraću da služim. 

Manastir Papraća

Milić se nije ubio

Po zvaničnoj verziji Milić se razneo bombom, ali to sigurno nije istina. On je bio dete, bombu nije imao i nije bio samoubica. Kada sam saznao tu strašnu vest, otišao sam do Kačavende i pitao šta ima novo, a on mi kaže da nema ništa. Pitam ga ponovo šta ima novo, a on kaže ništa. A Milić, pitam. A, to, kaže Kačavenda... Ma, mi o tome nećemo ni da pričamo, on je bio bolestan to je njegova stvar mi sa tim nemamo ništa.

Nije mi dao da idem u manastir. Tek sam otišao kada su njegovi ljudi sve počistili, okrečili i pokušali sve da zataškaju. Ali nisu uspeli. Deo njegovog tela smo jedan stari sveštenik koji je živeo u manastiru i ja spakovali u mali sanduk i sahranili u manastirskoj porti, u toku noći da nas ne otkriju. Iskopali smo busen i spustili njegove mosti na mestu gde pada prvi jutarnji zrak, kada izgreva Sunce. Tajno smo noću odslužili 40 zaupokojenih liturgija, pošto se zvanično to ne sme raditi jer je proglašen za samoubicu. To će mesto biti kamen temeljac nove obnovljene crkve, mesto gde počivaju mosti novomučenika koji pade za veru Hristovu. To će biti mesto hodočašća, a ne njihovi dvorovi od zlata sa đakuzijima, koji su sagrađeni od sumnjivog kapitala, dok narod nema hleba da jede. A i o tome će biti detaljnije u knjizi.

BIA je bila obećala istragu

Radiosarajevo.ba: Spominjali ste pedofiliju. O čemu se radi?
Jovanović: Biraju se deca bez roditelja, iz siromašnih sredina, iz sredina gde bi bilo sramota pričati da vas je neko seksualno zlostavljao. Od mene je tražio da vidim koja su deca bez roditelja, da im dam malo para, pa da ih dovedem u dvor da on izabere. Ali samo decu do 11 godina, jer starija verovatno već imaju seksualne odnose, pa su prljava. Tada sam hteo i da ga ubijem, samo mu je Bog bio u pomoći.

Nudio mi je pare da mu dovodim decu. Sećam se jednog bogoslova kojeg je doveo iguman manastira Dajbabe [kod Podgorice, Crna Gora, op. a.].Ujutro me greškom zove da mu otvorim vladikinu sobu da uzme stvari. Ja ga pitam „Šta će tvoje stvari u vladikinoj sobi?“, a on meni kaže „Kao, ti ne znaš“. Pedofilija se organizuje uz puno para, uz niz za njih povoljnih okolnosti, kao što su siromaštvo, ratom pogođena područja i ljudi koji se za to nagrađuju.

Radiosarajevo.ba: Znaju li vlasti za ovo, jeste li prijavljivali sve ovo policiji?
Jovanović: Naravno da znaju, kao ovde u Srbiji, tako i preko Drine... Ja sam obavestio policiju, Bezbednosno informativnu agenciju [BIA, op. a.], UBPOK [Uprava za borbu protiv organiziranog kriminala, op. a.] i sve druge institucije nadležne za to. Svi su bili srećni što je o tome neko progovorio. BIA je čak, kako mi je rekao njihov operativac sa kojim sam sarađivao, odobrila i sredstva za istragu, ali sam bio upozoren da isto tako neko može da stopira istragu, što se i desilo.

Imam datumski zabilježene sve kontakte i imena ljudi iz BIA-e i policije.

Obraćao sam se i Tadiću

Onda mi je čovek iz BIA-e rekao najbolje da se obratim ljudima iz vlasti, jer će tek onda dobiti zeleno svetlo. Ja sam se obratio kabinetu predsednika gospodina Borisa Tadića. Njegov savetnik mi je rekao da je njima imperativ da se sredi stanje u Crkvi, da se država neće mešati u crkveno učenje ali da su neke stvari nedopustive. Otpočeli smo saradnju koja je ustvari bila prikupljanje podataka bez konkretne akcije. Rekli su mi: Gospodine Jovanoviću, Vas će na kraju Kačavenda ubiti.“

Ja sam rekao da mene može ubiti, ali istinu ne, i da će se sigurno naći neko ko će mu stati na put.

Onda su oni promenili kurs: Bolje da imaju jednog kompromitovanog Kačavendu nego nekog episkopa čiju krivicu treba da dokazuju sledećih dvadeset godina, a da ću pravu ulogu imati po smrti patrijarha Pavla [15. novembar 2009., op. a.].

Kada sam kazao da posedujem snimke iz patrijaršije gde mi Kačavenda nudi seks, odlazak u Rusiju... pitali su me šta od njih tražim za te snimke. Nudili su mi šta hoću za saradnju.

Posle mi je ponuđeno da me ozvuče i da me pošalju da snimam Kačavendu, da mi kažu koja pitanja da postavljam i da im to donesem.

Hrišćanski i evropski

Tako da je sam vrh znao za sve zločine a ništa nisu uradili. Ustvari, zaštitili su svojim ćutanjem Kačavendu i njemu slične i svesno dopustili da još ko zna koliko mladih ljudi postrada.

Dok se predsednik Tadić i njegovi saborci biju u grudi i kunu u evropsku Srbiju, dok se bore za prava dece i kao im pomažu, s druge strane zataškavaju seksualno i drugo iskorišćavanje dece za koje znaju i dobro su obavešteni. Hrišćanski i evropski, nema šta.

Igrom slučaja, predsednik je u Makišu [predgrađe Beograda, op. a.] na Dan policije ove godine prošao pored čamca u kom je bio moj sin i još mnoga druga deca i kao se očinski poigrao sa njima, a ja sam pomislio: Ako ih zaista toliko volite, daću vam priliku da ispravite grešku Vašu i Vašeg kabineta.

07. juna ove godine potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Daćić izjavio je na otvaranju međunarodne konferencije protiv trafikinga da je sprečavanje zloupotrebe dece u bilo koje svrhe imperative policije, da je zloupotreba dece različita, od seksualne do navođenja na krivična dela.

Zamenik šefa misije OEBS-a [OSCE-a] za Srbiju, gospodin Tomas Mor pozdravio je spremnost MUP-a u suzbijanju zloupotrebe dece, kao i norveški ambasador, koji je bio prisutan.. Eto kako se srpski političari ismevaju nastojanjima institucija da nas dovedu na evropska vrata.

Slikali su se isti i na promociji filma o zlostavljanju žena i nadam se da će bar sada iz moralnih razloga pocrveneti bar pred sobom svi oni koji su to znali a ništa nisu uradili.

Ovom prilikom pozivam sve međunarodne institucije da izvrše pritisak na vlasti i policiju, ne može se u Evropu sa ovom sramotom.

Patrijarh Irinej me ignorirao

Radiosarajevo.ba: Da li, znači, Crkva zataškava te afere?
Jovanović: Vrana vrani oči ne vadi. Sve oni znaju. Ja sam proveo dane u razgovorima, jer sam mislio da je bolje da se ovo reši unutar Crkve, da se sramota izbegne, ali požar se ne gasi iz kuće njego spolja. Oni ovakve stvari jedni o drugima koriste prilikom dogovora između klanova, a ubrzo će se saznati i ko je dolazio od političara u patrijaršiju, ko je kome obećavao mesto patrijarha.

Moj advokat [Duško Tomić, op. a.] i ja smo tražili prijem i kod patrijarha Irineja, ali nismo nikad pozvani. Oni se vode onom &b

ЧЛАНЦИ, КОМЕНТАРИ, СТУДИЈЕ | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

KLETVA

svetisava | 06 Novembar, 2012 21:15

ЧЛАНЦИ, КОМЕНТАРИ, СТУДИЈЕ | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Meni

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

Pretraži

Kalendar

«	Novembar 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

Najnovije...

• https://sites.google.com/site/pokretnistudio/?tmpl=%2Fsystem%2Fapp%2Ftemplates%2Fprint%2F&showPrintDialog=1
• ОПРОШТАЈНИ ОСМИЈЕХ РАДОСЛАВА САМАРЏИЈЕ
• ПОВЕЉЕ ''СВЕТИ САВА'' ЗА 2016. ГОДИНУ
• ХИЛЕНДАР СВЈЕТЛОСТ БЕЗ СЈЕНКИ ЗАБОРАВА
• ПОВЕЉЕ ''СВЕТИ САВА'' ВЕСЕЛИНУ ЏЕЛЕТОВИЋУ ИЗ БЕОГРАДА И РАДУ ДИМИТРИЈЕРВИЋУ ИЗ ГРАДИШКЕ
• ИМАМО ВИШЕ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА НЕГО ПРАВИХ ПИСАЦА!
• ПОВЕЉЕ ''СВЕТИ САВА'' ЗА 2014. ГОДИНУ
• ПОВЕЉА СВЕТОГ САВЕ ПЕТРУ МИЛАТОВИЋУ ОСТРОШКОМ
• ПРАВОСЛАВЉЕ - КАТОЛИЧАНСТВО
• DRŽAVA SRBA POSTOJI 4 MILENIJUMA
• OТКРИЋА: Енглеска све чинила да Србија нестане
• КРАЈ ТРОЈЕДНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
• SRPSKO-RUSKI POGLED NA VIDOVDAN
• VIDOVDAN U ANDRIĆGRADU
• VANZEMALJAC NA IKONI U MANASTIRU VISOKI DEČANI
• Митрополиту Амфилохију почасни докторат
• ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ - ОСТВАРЕНА ''ПРОРОЧАНСТВА''
• Jelena Dundić: NISAM, A MOGO SAM (monodrama)
• Naučnik tvrdi: BOG POSTOJI
• ISTINA O RAKU
• O SLOBODI MIŠLJENJA
• САД И НАТО ПРОТИВ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА
• PUTIN NATO PAKTU: KAKO VAS NIJE SRAMNOTA
• TESLA: SVAKA MUNJA IMA SVOJE IME
• MUSLIMAN SE VRATIO U PRAVOSLAVLJE
• PETAR LUKOVIĆ - JAVNA OPTUŽNICA
• ISTRAŽIVANJA: MEDIJI I CRNA MAGIJA
• ZLO VREBA SA INTERNETA
• Novi pogledi na početak Prvog svjetskog rata
• САРАЈЕВО ЈЕ ЕТНИЧКИ ЧИСТ ГРАД
• СРБСКИ ИЗРОД У СЛУЖБИ ПАПИСТА
• ВАТИКАН И УСТАШТВО
• Биљана Кнежевич: ЖАЛБА ЗБОГ НЕРЕГУЛАРНОГ УКИДАЊА ЕМИСИЈЕ ПРЕСИНГ
• ISTINA O KOSOVSKOM BOJU
• ISTINA O KOSOVSKOM BOJU
• ISTINA O KOSOVSKOM BOJU
• ISTINA O KOSOVSKOM BOJU
• Vedrana Rudan: Nisam Hrvatica
• BOŠNJAČKA ENERGIJA ZABLUDE
• SPALJIVANJE HRIŠĆANA

Kategorije

• ЧЛАНЦИ, КОМЕНТАРИ, СТУДИЈЕ [69]
• ГЛАС ИСТОКА 3 [2]
• ПРОМОЦИЈЕ [11]
• НОВЕ КЊИГЕ [3]
• О УДРУЖЕЊУ [2]
• ГЛАС ИСТОКА (часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот) [2]
• Generalna [1]

Sindikat

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom

 

Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS

Powered by blog.rs - Design by BalearWeb